Сладолед је многима омиљена љетња посластица, од оних фабричких до оних на точење. Данас се могу наћи разних укуса, али шта се дешава ако и када претјерамо са сладоледом или га једемо сваки дан?
Тамар Самуелс, регистрована дијететичарка за Јаху је рекла да оклијева да означи било коју храну (или учесталост којом се једе) као "добру" или "лошу".
"То може да изазове осјећања срамоте, кривице и страха, што потенцијално може да доведе до нездравог односа с храном“, рекла је. Осим тога, свако има своје прехрамбене потребе које могу јако да се разликују од особе до особе.
И Меги Михалзик, регистрована дијететичарка има сличан став.
"Не волим да класификујем једну врсту хране као лошу или да сте 'лоши' ако једете то нешто, али као што знамо, постоји хранљивија храна и мање хранљива храна“, рекла је и додала да је сладолед калорична храна с високим удјелом шећера и масти у којој се може уживати у умјереним количинама.
На тржишту постоји много сладоледа с много различитих нутритивних вриједности, стога је увијек важно да читате етикете. Препоручена дневна граница за унос шећера коју препоручује Америчко удружење за срце није већа од 36 г за мушкарце и 25 г за жене. А што се тиче засићених масти, AHA не препоручује више од 13 г дневно за некога на исхрани од 2.000 калорија дневно. Тако да једна порција сладоледа заузима цијели дан и шећера и засићених масти.
Регистрована дијететичарка Едвина Кларк каже да иако је истина да сладолед има висок удио засићених масти и шећера, он може да буде свакодневни дио здраве исхране.
(МОНДО)
