Птице цвркућу, топло сунце милује кожу, бехари пупе. Прољеће је ту, природа се буди, а вама се само спава? Тог осјећаја, познатог као прољећни умор, можете се ријешити здравим начином живота, кажу стручњаци.
Нису сви еуфорични због доласка топлијих дана и прољећа. Неке мучи летаргија, безвољност и осјећај константног умора.
С првим прољећним данима, умјесто да имају више енергије и да се осјећају боље и одморније, код неких људи се баш тада испољавају тегобе у виду умора и безвољности.
"То је, у основи, процес прилагођавања тијела на промјенљиво годишње доба", сматра психијатар и психотерапеуткиња Криста Рот-Сакенхајм, потпредсједница Професионалног удружења њемачких психијатара.
Наше је тијело зими у режиму штедње енергије. Будући да зими обично проводимо мање времена напољу, мало сунчеве свјетлости пада на нашу кожу и мрежњачу ока, због чега наш мозак ослобађа више мелатонина – "хормона сна".
"Неки стручњаци кажу да је ово остатак хибернације", каже Рот-Сакенхајм.
Стање када се организам након зиме прилагођава временским промјенама, вишој температури ваздуха и дужим данима тако што се крвни судови шире и притисак пада, манифестује се осјећајем малаксалости, поспаношћу, слабом концентрацијом, раздражљивошћу, депресијом, главобољом и бржим замарањем.
Хелмут Шац, члан извршног одбора Њемачког друштва за ендокринологију, тврди да то није заправо "прољећни умор", већ да се лучење мелатонина мијења због помјерања сата унапријед.
Без обзира на то шта се крије иза константног осјећаја умора у прољеће, Рох-Сакенхајм каже да је здрав начин живота најбољи противотров. Она савјетује да проводите више времена напољу, вјежбате, пијете више течности и клоните се слаткиша, конзумирате што мање бијелог шећера, преноси "Политикин магазин".
Шац препоручује бављење спортом, шетње и провођење времена у природи, па у том случају, каже, нема потребе за узимањем витамина Д као додатка исхрани.
Прољећни умор подједнако погађа особе оба пола и свих старосних група, а тегобе могу имати и сасвим здрави људи и они који пате од неких хроничних болести. Тегобе узроковане овим стањем подсјећају на депресију, јер се током зиме смањује лучење серотонина, неуротрансмитера заслужног за добро расположење, па је и то један од разлога што се људи у прољеће осјећају безвољно и меланхолично. Код већине особа са таквим симптомима није ријеч о правој депресији, мада постоји нека повезаност на хемијском нивоу.
Такође, прољећни и хронични умор не треба мијешати. Хронични умор није повезан са годишњим добом и траје знатно дуже од прољећног, који нестаје послије неколико седмица и не захтијева лијечење. Довољни су здрава исхрана, довољно течности, физичка активност, редован сан и боравак на свјежем ваздуху.
