Многи од нас осјећају пад енергије након оброка, али у неким случајевима то би могао бити прави разлог за забринутост.
У медицини је то познато као постпрандијална сомноленција или постпрандијални умор. То може довести до поспаности, ниског нивоа енергије, потешкоћа са концентрацијом и недостатка фокуса.
Иако то обично није разлог за бригу, нутриционисткиња Фиона Хантер је објаснила да је ова појава прилично честа, али и да би требало да одете код љекара опште праксе уколико вас спречава у обављању свакодневних активности.
- Тачан узрок није у потпуности схваћен, али постоји неколико теорија. Једна је да је то природни одговор вашег тијела на пробаву. Након јела, тијело преусмјерава проток крви у систем органа за варење. Ово привремено одливање крви од мозга може да учини да се осјећате уморно и тромо - навела је.
Друго објашњење је да смо програмирани да се осјећамо поспано након јела.
- У праисторији, чим су наши преци појели храну, било је вријеме за спавање, тако да би то могао бити повратак на ово - додала је нутриционисткиња.
Упозорила је да, иако је осјећај благог умора након јела нормалан, претерани умор може бити знак прикривеног здравственог стања.
- Дијабетес или предијабетес може узроковати осцилације шећера у крви након оброка, што може узроковати умор.
- Интолеранције на храну или алергије могу узроковати умор и друге симптоме након конзумације одређене хране. Вођење дневника исхране помоћи ће вам да препознате проблематичну храну.
- Анемија – Недостатак гвожђа или витамина Б12 може допринијети трајном умору.
- Хормонални проблеми, попут слабог рада штитне жлијезде, могу утицати на ниво енергије и метаболизам.
.webp)
Ако се стално осјећате исцрпљено након оброка, разговарајте са љекаром опше праксе или дијететичаром. Они вам могу помоћи у препознавању потенцијалних здравствених проблема и могу вам дати савете за оптимизацију ваше исхране за одрживу енергију.
Према ријечима нутриционисткиње Хантер, одређена врста хране може вјероватније допринијети поспаности. То укључује оброке са великим удјелом шећера или рафинисаних угљених хидрата попут бијелог хљеба, пиринча и тјестенине, као и кекса и колача, а и протеине који садрже триптофан попут ћуретине, пилетине, јаја, сира, рибе, орашастих плодова и сјеменки.
