Код Бошковића се без гусала не може. Никола је народни гуслар више од 30 година своје умјеће је пренио и синовима. Петар гусла а Огњен пише. За АТВ кажу да се у њиховој кући без пјесме не може.
"Колико је код вас занимљиво у кући? Па веома је занимљиво, ми смо на неки начин музичка породица. Ја сам гуслар, млађи син такође гусла, старији син воли гусле и епску поезију али он свира гитару", каже Никола Бошковић, гуслар из Гацка.
Осим што је гуслар млађани Николин син Петар је и једини из Републике Српске и БиХ који се школује на чувеној „Призренској богословији" на Косову.
Старији син гусле воли али не гусла зато се Огњен ухватио оловке, написао бројне пјесме и већ објавио збирку. А све то захваљујући одрастању уз гусле.
"Могу вам рећи да је то што се гусле чују свакако утицало на формирање и брата и мене као личности је када од малена слушате гусле и епску поезију то мора утицати на формирање ставова и схватања", каже Огњен Бошковић, пјесник из Гацка.
Отац поносан а синови и срећни и поносни. Бошковићи кажу да је итекако важно сачувати овај древни инструмент је он чува нашу историју и традицију.
"Гусле се преносе са кољена на кољено, некада се историја није писала него се пјевала уз гусле и многе историјске вриједности су сачуване на рачун гусла", каже Никола Бошковић.
"Гусле су нешто што нас је сачувало и очувало. И уколико би смо ми томе окренули леђа какви би смо то потомци били", каже Огњен Бошковић.
Када се све ово саслуша и послуша закључак је само један, док је Бошковића и породица сличних њима зиме нема за нашу традицију, обичаје и историју
