Влада Републике Српске утврдила је данас, на 115. сједници, у Бањалуци, Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о банкама Републике Српске.
Разлози за израду овог закона су додатно усклађивање са релевантним прописима Европске уније, уз уважавање достигнутог степена развоја банкарског сектора Републике Српске, у циљу очувања статуса еквивалентности регулаторног и надзорног оквира са регулативом Европске уније, добијеног од Европске комисије 2021. године, отклањање недостатака важећих норми закона, уочених његовом примјеном и већа заштита права корисника финансијских услуга.
У области заштите права корисника финансијских услуга, Законом је забрањено банци да уговара и наплаћује: накнаду за опомену за кашњење корисника у случају неизмирења обавеза, накнаду за "вођење" кредитне партије, накнаду за потврђивање стања, тј. салда на рачуну након захтјева клијента или након сваке промјене стања рачуна, независно од медија путем којег клијент упућује захтјев, накнаду за подизање готовине на банкомату банке издаваоца.
У поступку аутоматског доношења одлука у кредитном процесу Законом је прописана обавеза банци да обезбиједи да аутоматско доношење одлука у цјелости одражава кредитну политику банке и да се његово коришћење оглашава у складу са одредбама закона које се односе на заштиту корисника финансијских услуга. С циљем заштите клијента, прописано је да у случају да клијент није задовољан одлуком донијетом у поступку аутоматског доношења одлука, може поднијети захтјев кредитном одбору банке да преиспита ову одлуку.
Такође, Законом је регулисано питање евентуалног престанка објављивања, односно коришћења референтне каматне стопе. Ако банка није у своје уговоре унијела замјенску стопу за постојеће референтне каматне стопе, а у случају евентуалних неочекиваних дешавања, те привремене немогућности коришћења референтне каматне стопе, да би уговор остао на снази, неопходно је примијенити одређену каматну стопу. Због наведеног, дато је овлашћење Агенцији за банкарство Републике Српске да у таквој ситуацији одреди референтну каматну стопу или неки други промјенљиви елемент који би се користио за утврђивање висине промјенљиве каматне стопе.
Осим заштите корисника финансијских услуга, Законом се посебно мијењају подручја у којима су присутне мањкавости које је потребно отклонити у правцу јачања одредаба којима се уређује корпоративно управљање, купопродаја пласмана, закључивање уговора у електронском облику, те додатне мјере надзора Агенције за банкарство Републике Српске.
Даље, Законом је предложено постепено смањење стопе адекватности регулаторног капитала, коју је банка дужна да одржава, са 12% на 10% и то почевши од 31. децембра 2026. године. Ова стопа према стандардима Европске уније износи 8%, а њене измјене у Републици Српској, према процјенама Агенције за банкарство, неће утицати на стабилност банкарског сектора. Наведено рјешење ће допринијети већем пласману кредита и расту инвестиција у сектору становништва, привреде и јавног сектора.
Такође, Законом су унапређене одредбе о реструктурирању у правцу њиховог додатног усклађивања са релевантним прописима Европске уније, ради предузимања мјера које треба да спријече или ублаже наступање кризних ситуација код појединачне банке, или банкарског и финансијског система у цјелина, а самим тим и обезбиједе ефикасно реструктурирање банке која не може или вјероватно неће моћи наставити да послује.
Представници Министарства финансија Републике Српске одржали су више састанака са представницима Агенције за банкарство Републике Српске, на којима су додатно размотрена рјешења утврђена Нацртом закона, анализирајући примједбе и сугестије достављене од Удружења банака БиХ и појединачних банака, на основу чега је израђен Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о банкама Републике Српске.
