Велика Британија драстично мијења мигрантску политику

Лабуристичка влада пооштрава имиграцијску политику, посебно према илегалним преласцима Малим бродовима из Француске, док настоји зауставити раст популарности популистичке странке Реформ Ју-кеј, која је раније форсирала строжији имиграцијски приступ и присилила лабуристе да заузму чвршћи став.

Шта се мијења?

Као дио реформи, законска обавеза пружања подршке одређеним тражитељима азила, укључујући смјештај и седмичне накнаде, биће укинута, саопштило је Министарство унутрашњих послова.

Свијет

Најџел Фараж постаје стварност Велике Британије - популарност све већа

Министарство, под водством Шабана Махмудија, наводи да ће нове мјере важити за тражиоце азила који су способни за рад, али одлуче да не раде, те за оне који крше закон. Подршка финансирана из јавних средстава приоритетно ће се давати онима који доприносе економији и локалним заједницама.

Очекује се да ће Махмуд у понед‌јељак изнијети више детаља о мјерама, за које Министарство тврди да су осмишљене како би Британија била мање привлачна илегалним мигрантима и како би олакшала њихово уклањање.

БиХ

Додик: Народна скупштина да заузме став о намјерама Британије

“Ова земља има дугу традицију прихватања људи који бјеже од опасности, али наша великодушност привлачи илегалне мигранте преко Ламанша”, рекао је Махмуд. “Темпо и обим миграција врше огроман притисак на заједнице.”

Више од 100 британских хуманитарних организација упутило је писмо Махмуд у којем га позивају да “престане с проглашавањем миграната жртвеним јарцима и перформативним политикама које наносе штету”, упозоравајући да такве мјере потичу расизам и насиље.

Анкете показују да је имиграција која утиче на економију главни проблем бирача. У периоду до марта 2025. године, око 109.300 људи је затражило азил у Великој Британији, што представља пораст од 17 одсто у односу на претходну годину и 6 одсто више од врхунца из 2002. године.

БиХ

Британија жели слати мигранте у БиХ

Министарство унутрашњих послова истиче да реформе неће бити инспирисане само Данском, већ и другим европским земљама, гд‌је је статус избјеглице привремен, подршка условна, а интеграција очекивана. “УК ће сада достићи, а у неким сегментима и премашити те стандарде”, наводи министарство.

Дански модел

Раније ове године, делегација високих званичника британског Министарства унутрашњих послова посјетила је Копенхаген како би проучила дански приступ азилу. У Данској се тражиоцима азила одобравају привремене дозволе боравка, обично на двије године, након чега морају поново поднијети захтјев.

Ако данска социјалдемократска влада процијени да је њихова домовина сигурна, тражиоци азила могу бити враћени у земљу из које су дошли. Процес стицања држављанства је продужен и отежан, а правила за поновно спајање породица су строжија. Закон из 2016. омогућава данским властима да одузму драгоцјености тражилаца азила како би надокнадили трошкове њиховог уздржавања.

Свијет

Мигранти, банде, Ламанш и скоро два милиона евра дневно: "Бизнис" никад бољи

Тренутно, Велика Британија одобрава азил онима који могу доказати да су несигурни у својој земљи, а статус избјеглице траје пет година, након чега се може поднијети захтјев за трајни боравак уз испуњавање одређених критерија.

Раст антимигрантског расположења

Данска је позната по строгој имиграцијској политици, која је смањила број захтјева за азил на најнижи ниво у посљедњих 40 година и резултирала уклањањем 95 посто одбијених подносилаца захтјева.

Британско Вијеће за избјеглице истиче да тражиоци азила не бирају системе док бјеже од опасности, већ долазе у Велику Британију због породичних веза, познавања енглеског језика или постојећих мрежа које им помажу да започну сигуран живот.

Свијет

Британија: Десничари заустављају аутомобиле и траже мигранте

Антимигрантско расположење у Британији расте, што се манифестовало кроз протесте испред хотела који су смјестили тражиоце азила уз државну финансијску подршку. Слични осјећаји проширили су се и у Европској унији након доласка више од милион људи, већином сиријских избјеглица, преко Медитерана 2015.-2016., што је додатно оптеретило инфраструктуру.

Данске реформе изазвале су оштре критике; групе за људска права тврде да ове мјере стварају непријатељску климу за мигранте, слабе заштиту и остављају тражиоце азила у дуготрајној неизвјесности.