Каран: Дејтон је рјешење, проблем су они који га подривају

- Дејтон је потписан онда када су све стране добиле минимум својих историјских захтјева. Нико није изашао као побједник, али свако је прихватио компромис и управо зато споразум траје три деценије - рекао је професор Каран за Срну поводом 30 година од Дејтонског споразума.

Он је указао да Република Српска три деценије води правну, институционалну и демократску борбу за очување изворног споразума и то је њена уставноправна обавеза, јер БиХ у којој једни владају, а други треба само да климају главом - не може да опстане.

- Дејтон није проблем БиХ, проблем су они који би да га пониште и уруше - констатовао је Каран за Срну.

Када се данас, три деценије након закључења Дејтонског мировног споразума, отварају позиви за "функционалнији Устав БиХ", професор Каран каже да је потребно поставити једноставно питање: шта се заправо крије иза те наизглед безазлене флоскуле, имајући у виду да уставноправни језик умије да сакрије стварне политичке намјере.

- Унитаристички концепт "грађанске државе", који константно намеће политичко Сарајево потпомогнуто високим представницима, који су наметнули 913 одлука и то све и једну против Српске, није израз демократске зрелости већ покушај да се уставном инжињеријом преуређује историјска стварност.

Ствара се утисак да је могуће редизајнирати БиХ без идеја компромиса, без уважавања сложене етничке структуре и без поштовања основне истине: БиХ функционише само док нико нема моћ да прегласа другога - указао је Каран.

Он је нагласио да дејтонска архитектура није настала случајно, она је производ историје, сложених преговора и међународне верификације постигнутог компромиса.

- Република Српска почива на четири стуба који су се показали чвршћим од свих накнадних политичких потреса. Та четири стуба и три принципа нису политичка парола, то је формула која држи БиХ у равнотежи - појаснио је Каран.

Према његовим ријечима, Република Српска није административна јединица, него политички израз народа који је, суочен са историјским искушењима, организовао своју заједницу и обликовао институције.

Он је навео да је Дејтонски споразум међународни уговор, дио међународног права и као такав не може бити произвољно тумачен или прерађиван. Из тога произилази да ни положај Републике Српске није политичка привилегија, него међународноправно загарантована чињеница.

Каран је рекао за Срну да је економска самосталност претпоставка институционалног суверенитета, те да нема снажних институција без сопствене економске снаге.

Управо зато је, каже он, развојна политика најконкретнији вид очувања Дејтонског поретка.

Он је навео да функционалност БиХ као сложене државе не лежи у униформности, већ у прецизној равнотежи и да се ту првенствено мисли на паритет, консензус и подјелу надлежности.

- Паритет - равноправност ентитета и конститутивних народа у заједничким органима није препрека, него гарант мира. Без паритета, одлучивање би постало средство доминације. Консензус - суочени са искуством прошлости, народи у БиХ су прихватили модел у којем нико не може бити прегласан у питањима која задиру у његову посебност. То није блокада, већ механизам заштите, темељ уставне логике БиХ.

Подјела надлежности - јасна линија између ентитетског и заједничког нивоа открива праву природу уставног поретка, што значи да је БиХ асиметрична федерација са елементима конфедерације. Покушаји да се овај однос преокрене нису правна потреба, већ политичка амбиција - појаснио је Каран.

Он је нагласио да је Република Српска унутар тог оквира добила статус који је више од обичне аутономије, а мало мање од самосталне државе, али довољно јак да штити њен уставни интегритет.

- Теза да Дејтон "кочи развој БиХ" само је политичка маска која прикрива настојања да се један народ прогласи доминантним, а друга два сведу на декоративни елемент у политичком систему. То је велика препрека за опстанак БиХ и ако желимо да она опстане за добробит три конститутивна народа БиХ може бити само дејтонска - закључио је професор уставног права Синиша Каран.