"Међутим, јасно се прописује да организације које примају средства из иностранства не могу директно учествовати у политичким кампањама, финансирати политичке странке, кандидате или радити на креирању политичких одлука кроз притисак на институције Републике Српске“, наводи Стјепановић.

Како каже, постоје примјери из свијета гдје су стране државе користиле финансирање невладиних организација како би посредно утицале на политичке процесе у циљним државама.

Примјери укључују:

•  Сједињене Америчке Државе (САД) - Закон о регистрацији страних агената (ФАРА) захтијева да се појединци и организације које дјелују као агенти страног принципала и спроводе политичке или пропагандне активности у корист страних ентитета региструју при Министарству правде САД. Регистровани субјекти су обавезни да редовно подносе извјештаје о својим активностима, примљеним средствима и интеракцијама са америчким званичницима.

•  Русија - Закон о страним агентима прописује да се невладине организације које примају финансирање из иностранства и учествују у активностима које власти дефинишу као "политичке" морају регистровати као "страни агенти". Овај статус носи додатне административне обавезе и може подразумијевати појачан надзор и рестрикције.

•  Мађарска - Регулација страног финансирања невладиних организација укључивала је закон из 2017. године, који је захтијевао да невладине организације које примају више од око 24.000 еура (7,2 милиона форинти) морају да се региструју као организације које добијају страну помоћ и да се тако представљају у свакој публикацији и на својим интернет страницама. Овај закон је 2021. године укинут након пресуде Европског суда правде, који је оцијенио да је закон био несагласан са правом Европске уније.

"Циљ овог закона у Републици Српској је да се очува политичка сувереност, како би о политичким питањима одлучивали грађани Републике Српске, а не стране организације путем финансирања невладиних организација“, каже Стјепановић.

Да ли ће се организацијама које не поштују закон аутоматски забранити рад?

Закон не предвиђа аутоматску забрану рада непрофитних организација које не испуне неку од својих законских обавеза, већ према члану 16. Закона, непрофитним организацијама може бити забрањен рад уколико:Дјелују супротно Уставу Републике Српске и њеним законима. Спроводе активности на начин како је прописано чланом 3. овог закона, односно дјелују као агенти страног утицаја на штету индивидуалних и других права грађана. Ако Пореска управа Републике Српске утврди неправилности у финансијском пословању. У таквим случајевима, Министарство правде Републике Српске доставља приједлог надлежном суду за забрану рада такве организације и подноси пријаву против одговорних лица у складу са одредбама кривичног законодавства Републике Српске, појашњава Стјепановић.

"Непрофитним организацијама није дозвољено политичко дјеловање нити обављање политичких активности. Политичко дјеловање подразумијева учешће у предизборној кампањи политичких странака и кандидата, прикупљање средстава за политичке странке и кандидате, финансирање кандидата, односно политичких странака, те спровођење политичке активности у сврху остваривања утицаја на формирање јавног мњења ради постизања политичких циљева. Политичка активност означава сваку активност према органима, институцијама или изабраним представницима Републике Српске или представницима Републике Српске у институцијама БиХ у смислу формулације политике, политичког или јавног интереса Републике Српске“, додаје.

Статут, дјеловање и активности непрофитних организација не могу бити супротни уставном поретку нити усмјерени на угрожавање демократије, нарушавање интегритета Републике Српске, кршење Уставом Републике Српске загарантованих слобода и права, те распиривање националне, расне или вјерске мржње и нетрпељивости. Свака организација која дјелује на такав начин подлијеже законским санкцијама, укључујући могућност забране рада, појашњава Стјепановић.

"Поред могућности забране рада, закон прописује и новчане казне за непрофитне организације које прекрше одређене одредбе. Тако ће новчаном казном од 1.000 КМ до 5.000 КМ бити кажњена организација која не означи промотивни материјал у складу са чланом 5. овог закона, не поднесе пријаву или у пријави да нетачне податке приликом уписа у Регистар из члана 8. овог закона, не достави допуну пријаве о извршеним промјенама у року прописаном чланом 8. став 2. овог закона или не достави финансијски извјештај из члана 11. овог закона“, наводи он.

Свака организација која се не придржава ових одредби може се суочити са санкцијама у складу са законом, додао је.

"Дакле, закон јасно дефинише поступке санкционисања непрофитних организација које не испуњавају своје обавезе, али истовремено предвиђа да се забрана рада изриче искључиво у случајевима када непрофитна организација у свом дјеловању поступа супротно Уставу Републике Српске и њеним прописима дјелује и спроводи активности на начин како је то прописано чланом 3 овог закона односно као агент страног утицаја на штету индивидуалних и других права грађана или уколико Пореска управа Републике Српске утврди неправилност у финансијском пословању“, наводи Стјепановић.

Какве су казне предвиђене за организације које не испуне обавезе прописане законом?

Организацијама које не испуне обавезе прописане законом предвиђене су новчане казне у износу од 1.000 КМ до 5.000 КМ за организације које не испуне обавезе прописане законом.

Казне се могу изрећи у сљедећим случајевима:

1. Ако организација не обиљежи промотивни материјал у складу са законом.

2. Ако не поднесе пријаву или приликом подношења пријаве или допуне пријаве да нетачан податак у вези са уписом у Регистар из члана 8. Овог закона.

3. Не достави допуну пријаве о извршеним промјенама у року прописаном у члану 8. Став 2. Овог закона

4. Ако не достави финансијски извјештај из члана 11. Овог закона

Пратите нас и путем Вибера