Минић је у интервјуу Срни најавио нови процес регистрације пољопривредних газдинстава чиме ће након десет година бити обновљен регистар новим софтверским рјешењем и ажурирањем података о газдинствима и земљишним површинама.

Он је изјавио да је у наредним годинама план наставак рада на информатизацији сектора пољопривреде како би се на ефикаснији начин пратила улагања и планирале мјере.

Минић је појаснио да постојећи регистар обилује застарјелим подацима који не одговарају стварном стању на терену.

"С циљем правилног планирања мјера неопходно је да имамо информацију о актуелном стању. Очекујемо почетак и првог пописа пољопривреде тако да ћемо коначно имати тачан преглед капацитета у сектору", рекао је Минић у интервјуу Срни.

Минић је додао да је ресорно министарство реализовало све активности упркос кризним стањима узрокованим елементарним непогодама или заразним болестима.

Ресорни министар навео је да је само 2023. године у сектор пољопривреде инвестирано више од 200 милиона КМ.

Он сматра да је пројекат који се реализује са Владом Мађарске, а путем Фондације "Прогресус", потврда мађарским партнерима да је сектор пољопривреде у Републици Српској здрав са израженом потребом за даља улагања и развој.

Минић је оцијенио да овај пројекат представља још један извор финансирања за модернизацију пољопривредних газдинстава.

"Да су средства потребна и да је интерес произвођача огроман свједоче и подаци за ову годину према којима је, када збројимо 67 милиона КМ подстицајних средстава, више од 30 милиона КМ средстава Фондације `Прогресус`, те неколико милиона средстава `ЕУ фор агри` пројекта, те лична средства корисника, само ове године у сектор пољопривреде инвестирано преко 200 милиона КМ", истакао је Минић.

Говорећи о афричкој куги свиња, Минић је рекао да је тренутна епидемиолошка ситуација стабилна и под контролом, као и да се спорадично јављају нови случајеви на подручју Семберије и Посавине, гдје надлежне ветеринарске организације у року од 24 часа по добијању позитивног налаза санирају терен.

Болест је званично одјављена на подручју градова Градишка, Добој и Приједор, те општина Угљевик, Лопаре, Чајниче, Љубиње и Рибник, док се, како је Минић навео, у протеклих десет дана уочава већи број угинули дивљих свиња на подручју Херцеговине и Сарајевско-романијске регије.

"То нам указује да је вирус и даље присутан, да тренутно циркулише међу дивљом популацијом и свакако да представља опасност и захтијева додатне напоре и опрез. Дивље свиње, као што знамо, имају велики радијус кретања, па самим тим и ризик је већи. Сви лешеви дивљих свиња се прописно збрињавају, а терен адекватно дезинфикује", појаснио је ресорни министар, истакавши да закључно са првом седмицом децембра има укупно 1.156 жаришта афричке куге свиња, а еутанизиране су укупно 49.164 свиње.

Он је подсјетио да се, у сарадњи са Владом Републике Српске, а посредством Фонда солидарности, доносе одлуке о накнади штете произвођачима, као и накнади за услуге ветеринарским и организацијама које су пружале услуге санације терена.

"Укупно до данас смо исплатили 12,6 милиона КМ средстава за накнаду штете од афричке куге свиња, што чини 52 одсто у односу на укупно процијењену штету", рекао је Минић, те додао да укупна штета проузрокована појавом вируса афричке куге свиња до данас износи 24,3 милиона КМ.

Минић је оцијенио да ове бројке показују колики је то удар не само на сектор свињарства и узгајиваче свиња, већ на комплетну привреду и друштво, јер свако угинуло грло или је значило прехрамбену сигурност свих чланова домаћинства или је било сировина за прехрамбену индустрију и извор прихода за домаћинство.

Он је напоменуо да су бројни свињогојски објекти и даље празни јер забрана на унос нових грла важи шест мјесеци од посљедње еутаназије.

"Још кад на то додате раст цијена свињског меса усљед ограничене понуде домаћих произвођача, негативни ефекти се мултуплицирају. Тако да можемо закључити да су индиректне посљедице афричке куге свиња далеко веће у новчаном износу од ових 24 милиона директних штета", оцијенио је министар.

Минић је истакао да је приоритет очување шумског ресурса којим Српска располаже, као и истрајност да се нелегалне активности у шумарству и преради дрвета сведу на нулти ниво толеранције, а Јавно предузеће шумарства "Шуме Републике Српске" да позитивно послује.

Он је подсјетио да је након увида у извјештај о извршењу производно финансијског "Шума Српске" за период од јануара до јуна, констатовано да пословање предузећа у првих пола године карактерише низак постотак извршења производно–финансијског плана.

Према његовим ријечима, овај период године карактерисали су лоши временски услови за шумарску производњу, хроничан недостатак радне снаге на пословима експлоатације шума, остварен је негативан пословни резултат од око 5,1 милион КМ, а 22 организациона дијела пословала су са губитком, због чега је тражена одговорност директора.

"У протеклом периоду због лоших резултата у пословању, гдје је констатовано да су узроци субјективне природе, извршене су кадровске промјене, и то крајем 2022. године у два организациона дијела (шумска газдинства „Рибник“ и „Бањалука“), а до сада 10 организационих дијелова – „Врбања“ Котор Варош, „Дрина“ Сребреница, „Клековача“ Источни Дрвар, „Оштрељ-Дринић“, „Борја“ Теслић, Истраживачко развојни и пројектни центар (ИРПЦ) Бањалука, „Ботин“ Невесиње, „Панос“ Вишеград, „Рудо“ и „Мајевица“ Лопаре", рекао је ресорни министар.

Минић је истакао да ће се са истим мјерама наставити и у осталим организационим дијеловима за које је извјесно њихово негативно пословање, као што су "Маглић" Фоча, "Чемерница" Кнежево, "Вучевица" Чајниче, а у којим Управа предузећа након анализе процијени да треба да буду извршене промјене како не би оптерећивали пословање и доводили до усложњавања негативног резултата јавног предузећа као цјелине.

Он је указао да је током мјесеци трећег квартала дошло до знатног повећања обима производње и реализације, што је довело до смањења негативног резултата на око 413.000 КМ и у 16 организационих дијелова.

"Већи обим производње је настављен и у четвртом кварталу тако да се до краја године, по процјенама Управе јавног предузећа, очекује реализација плана до 90 одсто, уз остварење позитивног пословног резултата", закључио је Минић.

Ресорни министар је нагласио да је основни циљ унапређење конкурентности домаће производње, чему може допринијети правилно управљање средствима.

Он је навео да се тренутно на свим нивоима спроводе мјере штедње, док су инфлаторни токови отежали пословање и живот у свим сегментима друштва, а не само у сектору пољопривреде.

"Већ 2022. године готово за 100 одсто повећали смо издвајања за све гране производње и ти износи ће бити доступни и у 2024. години и чак и већи, јер ћемо пребацити дио средстава са капиталних инвестиција у текућу производњу, рачунајући да не можемо очекивати сваке године једнак инвестициони замајац", рекао је Минић.

Минић је додао да је увјерен да ће све мјере подршке које се континуирано спроводе одржати сектор пољопривреде стабилним и у 2024. години.

Говорећи о састанцима са представницима пољопривредних удружења са којима је и раније разговарао о актуелним питањима из пољопривредне области, Минић је рекао да ће наставити са овом праксом до момента доношења нових подзаконских аката како би се обезбиједило да ти акти буду спроводиви на терену и одговарају на потребе пољопривредника.

Сви елементи структуре аграрног буџета за ову годину углавном су усаглашени. "Могу рећи да су сва релевантна републичка удружења сагласна са концептом подршке какав је био у претходној години само са већим нагласком на подршку текућој производњи", поручио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.

Када је ријеч о обнављању сточног фонда, он је додао да је циљ унаприједити генетски потенцијал, те овај сектор учинити максимално продуктивним.

"У разговору смо са највећим произвођачима и ветеринарским организацијама и резервисали смо средства за реализацију датог пројекта, а којом динамиком ће се он реализовати зависиће од епидемиолошке ситуације и препоруке струке", истакао је Минић.

Што се тиче Правилника о спровођењу биосигурносних мјера на имањима на којима се узгајају свиње, он је рекао да је то предуслов у сузбијању афричке куге свиња, као и да нема дилеме да ће његово спровођење на терену морати бити апсолутно реализовано.

Минић је рекао да ће Министарство са ветеринарским организацијама помоћи у реализацији нових одредаба.

Минић је рекао да је у сарадњи са "Водама Српске" у протеклом периоду и након великих поплава из 2014. године обезбијеђено више од 250 милиона КМ, те да су уложени максимални напори да водозаштитни објекти буду рехабилитовани, дограђени и доведени у стање да обезбиједе висок ниво заштите становништва и привреде, те знатно смање ризике од поплава у Српској.

"Након 10 година од немилих догађаја можемо рећи да су сви насипи утврђени, реконструисани и да је осигурана безбједност грађана. Остаје још да се заврше радови у Бијељини који су били успорени због неријешених имовинско правних питања, али надамо се да смо и то превазишли, те да ће радови бити убрзо комплетирани и за овај град", навео је Минић.

Он сматра да су прогноза и рано упозоравање на поплаве важан фактор у одбрани, због чега је приступљено унапређењу овог система кроз одржавање аутоматских хидролошких станица, софтверска рјешења за управљање и успостављање система за хидролошко прогнозирање.

У 2019. години уложена су 2,3 милиона КМ од којих 2,15 милиона КМ кроз пројекат Делегације ЕУ "Техничка помоћ на успостављању Система за хидролошко прогнозирање поплава на сливу ријеке Саве у БиХ".

Он је рекао да је у 2020. години завршен и Регионални пројекат управљања водама у сливу ријеке Дрине на Балкану, који је финансиран средствима од 1,1 милиона КМ посредством Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).

Пратите нас и путем Вибера