Историчар Предраг Лозо рекао је да је у новом тексту Устава Републике Српске потребно додатно учврстити подјелу законодавне, судске и извршне власти, с обзиром да је у протекле три деценије овај документ претрпио измјене које нису биле у складу са демократским принципима, наводећи да се не треба освртати на мишљење странаца јер они са запада никада нису имали добре намјере према Србима.
- Важно је да размишљамо о демократском потенцијалу, легитимитету и легалитету институција Републике Српске. Питање доношења новог Устава морамо посматрати кроз тај континуитет и не можемо подлећи апсурдима који станују у БиХ. Неко сада хоће да процесуира одређене људе само за приједлог јавног Нацрта устава - појаснио је Лозо у подкасту СРНЕ.
Он је указао да су и приликом доношења првог Устава испоштоване демократске процедуре и да је остављен простор за договор са представницима других народа.
- До задњег момента су остављена отворена врата да се проблеми регулишу на миран начин. Због тога и говоримо о легалитету и легитимитету када је ријеч о стварању Републике Српске - истакао је Лозо.
Он је нагласио да Република Српска и њен народ не треба да се осврћу на оно шта мисле странци о политичким дешавањима, наводећи да они Србима нису били наклоњени ни када је избио сукоб на простору бивше Југославије.
- Једно друштво које доноси Устав никако не би требало да тражи дозволу страног фактора. Ми се стављамо с тим у подређен положај. Свјесни смо политичке реалности, али није добар пут очекивати нечију подршку - констатовао је Лозо.
Он је подсјетио да су и тада бошњачки политички представници преко Уставног суда БиХ, као што то раде и данас, покушали оспорити све државотворне одлуке српских представника.
- Тада је Алија Изетбеговић рекао да ће то ријешити Уставни суд. Када бисмо се освртали на искуства, видимо да су и тада правосудне институције кориштене у борби против нашег народа - навео је Лозо.
Говорећи о страном туторству у БиХ, он је рекао за Срну да су се странци наметнули као важан фактор, те да о бесмислу њиховог дјеловања најбоље указује чињеница да су странци у Уставном суду БиХ са Бошњацима донијели одлуку о избацивању лекција из уџбеника.
- То говори о бесмислу друштва. Судске установе употребљавају се као политичка батина - истакао је Лозо.
Када је ријеч о изјавама појединих политичара о томе да је могућ сукоб на овим просторима, Лозо каже да не вјерује да може доћи до таквог сценарија и да се не могу посматрати на исти начин дешавања од прије 35 година и данас.
- Поглед уназад није исто што и поглед напријед. Тешко је предвидјети шта ће се дешавати у будућности. Тридесет година је прошло од сукоба и мислим да народ зна да је рат велико зло у којем се губе животи - рекао је Лозо.
Према његовим ријечима, мир је, нажалост, постао инцидент, а сукоби у свијету нормалност.
- Причао сам са много бораца из Одбрамбено-отаџбинског рата и сви су свјесни да је рат зло, али су и свјесни да се морају бранити када су нападнути породица и отаџбина. Сви су свјесни тих крајности и надамо се да до тога неће доћи - истакао је Лозо.
Памћење на злочине у НДХ кључно за стварање и одбрану Српске
Историчар Предраг Лозо рекао је за Срну да су сукоби на овом простору производ историјских процеса, али и утицаја страног фактора, истакавши да су други народи деведесетих година на простору бивше Југославије жељели самосталну државу, а Срби да им се не понови Други свјетски рат и НДХ.
"Настанак Републике Српске је најбољи примјер колико је памћење битно за један колектив. Године 1991. памћење је донијело историјску свијест да се злочини попут оних у НДХ, чији је Јасеновац највећи симбол, може поновити. Тада је српски народ кренуо у организацију", нагласио је Лозо у подкасту СРНЕ.
Према његовим ријечима, то је био одбрамбени рефлекс да се не понови геноцид над Србима.
"Ми смо деведесетих година имали ексхумацију жртава из херцеговачких јама, из ливањског поља, Далмације и Лике. Сва та дешавања народу су отворила очи и показала да је понављање зла могуће", истакао је Лозо.
Он каже да јасна историјска свијест ствара брану понављању злочина, гдје су Срби препознали опасност. "Народ се свјесно организује, брани и ствара Републику Српску", истакао је Лозо.
Он је указао да су дешавања из 1941. године утицала на јасно организовање српског народа деведесетих година, истакаши да је период Другог свјетског рата био библијски.
"Никада се Срби до тада нису суочили са могућношћу тоталног уништења од организованог система", рекао је Лозо.
Он каже да је послије Другог свјетског рата свјесно формиран наратив о антифашистичкој борби, револуцији и партији, а да су занемарене жртве и допринос народа.
"Гајила се прича о подједнаком учешћу свих народа. Градила се слика о подједнаком учешћу али и злочинима једних над другима. Дошло је до тог вјештачког баланса који је пукао деведесетих година", појаснио је Лозо.
Он наводи да се народ деведесетих година вратио својој историјској и слободарској вертикали гдје се у најтежим моментима мора борити да им се не понови зло из 1941. године.
Он је указао да је за схватање догађаја из деведесетих година важно разумјети историјски контекст, због чега страни историчари намјерно изостављају тај дио и узимају као полазну тачку 1992. годину.
"Тиме фалсификују историју и сакривају карактер рата. Можемо рећи да је Република Српска настала из своје завјетне историје", закључио је Лозо.
