Ниједан странац никада није крочио у Залазје. Нити долазе, нити питају како је српским породицама које ће и сутра палити свијеће за своје најмилије убијене на Петровдан 1992.
Западне силе не долазе у села у и око Сребренице. Тамо гдје су хорде Насера Орића убијале и палиле све што је било српско. Српске жртве странци не пребројавају. Нико од њих није чуо причу Бране Вучетића којем су убили цијелу породицу. Имао је само девет година када је рањен и заробљен.
„Ја нисам могао да сиђем низ степенице и један од војника Насерових хорди ме снио низ степенице, бацио ме на кревет, други нас је везао, а трећи је оштрио нож и показивао како ће да кољу четничку дјецу. Ја сам имао само девет година“, рекао је Брано Вучетић.
И хиљаде је оних који би испричали своју причу неком страном амбасадору. Колико год да говоре, нико их не чује.
„Западне силе не желе да чују нашу страну, не желе да чују нашу трагедију, и долазе горе, видите колико је ту народа, западних амбасадора који ће се поклонити муслиманским жртвама, а српске жртве не желе да чују а камо ли да се поклоне“, каже Вучетић.
Када би барем неко сутра дошао у Залазје, видио би имена 69 убијених цивила и војника. Чуо би и да за овај злочин нико није одговарао.
"Нису били у Братунцу, неће бити ни сутра то је дефинитивно. Ми за њих нисмо породице жртава, ми за њих нисмо жртве. Све чине како би наше жртве маргинализовали и ми их не очекујемо. 30 година нису долазили, не морају да долазе ни сад. Људски би било да дођу, али ако ће доћи због неке политике не морају ни да долазе“, поручио је Бранимир Којић, предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Можда и знају, али их није брига. Вјероватно зато што се ради о Србима. И ако већ они заборављају, ми не смијемо.
„Годинама заједно са породицама, са жртвама, упозоравамо, апелујемо, инсистирамо, да се било ко од представника западних земаља појави на обиљежавањима када су у питању страдања Срба. Међутим, на све те позиве и на све те апеле видимо да они остају нијеми. И управо то нам даје за право да можемо да говоримо да се овдје ради о двоструким аршинима. Ја бих волио већ сутра да ме демантују“, изјавио је Виктор Нуждић, в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих.
Муслиманске снаге под командом Насера Орића 12. јула 1992. направиле су масакр у српским селима Сасе, Залазје, Биљача и Загони. Тог Петровдана је убијено 69 Срба, а 22 је нестало. За њих 10 се и даље трага. И ништа то није важно странцима, који ће на српске жртве, и сутра, поново окренути главу.
