Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да је Јасеновац најдубља историјска отворена рана и завјет да истина живи, да памћење не умре, те да је историјска, морална и људска обавеза стално говорити о размјерама геноцида почињеног над Србима, Јеврејима, Ромима и осталима у Независној Држави Хрватској /НДХ/.
"Јасеновац је симбол геноцида и системског истребљења, али и опомена цијелом човјечанству. На овом светом мјесту, гдје земља памти тишину невиних, не говоримо из мржње - говоримо из истине. Не тражимо освету - тражимо да се никада више ниједно дијете, ниједан народ, не суочи с таквом тамом", изјавио је Вишковић, који је данас у Доњој Градини присуствовао обиљежавању Дана сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године и 80 година од пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац.
Он је истакао да је Јасеновац име које боли, име које "вришти" истину.
"То је најтежа ријеч која може да се изговори. Ријеч пуна бола, страха и патње. Али управо зато - мора се изговарати, мора се понављати, мора остати у памћењу нашег народа и човјечанства. Јер заборав је опасност, а ћутање саучесништво", напоменуо је Вишковић.
Он је нагласио да је државна администрација НДХ овај логор смрти цинично назвала "сабирни и радни логор Јасеновац", док је у стварности то било једно од најокрутнијих мјеста мучења и масовних егзекуција у историји Европе, првенствено над Србима, Јеврејима, Ромима и политичким неистомишљеницима.
"У процесу `прочишћења хрватске нације`, усташки режим је прво кренуо на - дјецу. Српску дјецу. Убијали су их без милости, заједно с мајкама које су их још дојиле. Најмлађа су била још у колијевкама, а најстарија нису имала више од 14 година. Хрватска је била једина земља у окупираној Европи која је имала специјализоване логоре искључиво за дјецу. Та чињеница прелази границе сваког појма људскости", навео је Вишковић.
Он је рекао да су дјеца умирала у мукама - од глади, жеђи, болести и смрзавања, хиљаде њих одвојено је од мајки и остављено да умиру у логорским двориштима, собама без прозора и без хране, док су вриштала тражећи комад хљеба и гутљај воде.
"Злочини који су тамо почињени превазилазе сваку мјеру зла познату људском уму. Окрутност Јасеновца није имала преседана - била је чак и већа од онога што су чинили нацисти. Нису то ријечи патетике, већ историјски документована чињеница.
"Зато Јасеновац није само рана - то је наша најдубља историјска отворена рана. Ријеч Јасеновац мора да нас боли, али нас мора и будити, да никада не дозволимо да се нешто слично понови", истакао је Вишковић.
Он је нагласио да Јасеновац није само споменик прошлости - то је зид истине за будућност.
"То је наш завјет убијенима - и дужност према још нерођенима. Да знају. Да уче. Да не забораве. Врло је важно што смо у свим основним и средњим школама имали седмицу културе сјећања и памћења посвећену жртвама усташких злочина и страдању српског народа у Другом свјетском рату. Кључно је очување историјског памћења, његовање културе сјећања и развијање саосјећања код ученика", навео је Вишковић.