Предсједник Србије Александар Вучић допутовао је данас у Бањалуку у дводневну посјету, гдје га је на аеродрому дочекао предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Вучић се у свом говору на свечаној Академији обратио предсједнику Републике Српске:
"Бринем за ситуацију овдје. Бринем јер знам да је у току ваш судски прогон и плашим се да они који служе спољним интересима ће донијети лошу одлуку. Одлуку којом желе да Ваш прогон направе већим и тежим. Једино што Вам могу гарантовати, видјећете као и ја у посљедњих 100 дана како ми се ређе јављају познаници који су ми свакодневно досађивали, како су ми ручкови са "пријатељима" краћи и ређи. Али знајте, не само ја, него и Србија, никада неће окренути вама леђа и Републици Српској", рекао је Вучић и додао:
"Пред нама је добра будућност. Дођу времена када талог и муљ испливају на површину. Увијек се ствари врате на своје мјесто. Зато што снагу нечије идеје, борбеност, вољу да се подиже, љубав према слободи и отаџбини, ничим, никада и никако не можете да побиједите. Зато знам да Српска и Србија, не сметајући никоме, наставити да граде своје везе".
"Са радошћу сам стигао сам у Бањалуку, где ћемо заједно са нашом браћом из Републике Српске обележити Сретење, један од највећих српских празника. Хвала вам на топлој добродошлици. Наш народ увек је био и увек ће бити заједно - у слози, љубави и заједничкој будућности. Живела Србија! Живела Српска!"
Вучић се захвалио на дочеку.
"Хвала вам на величанственом дочеку. Хвала народу у Српској, неколико људи који смо срели испред су са толико љубави говорили о Србији, готово са сузама у очима, надајући се да ће ствари бити много боље. Јавити Српској да је волим!"
"Све ове године трудили смо се да пружамо руку онима који је никада нису хтјели, све што је њима дозвољено нама није, што је њима опроштено, нама није. Када су говорили о територијалном интегритету, увек би заборављали да не постоји ниједна изјава у којој нисмо говорили о поштовању Дејтона и интегритета БиХ, а када је реч о Србији, тада их није интересовало".
"Када смо покушавали да у званичне посете примају оне које су отцепили део Србије, није им било важно. Када погнемо главу пред њиховим жртвама, никада није довољно. Шта год рекли и урадили није довољно да погнете главу, већ ,морате да клекнете и увек морате да будете криви у наредних 300 година. Они никада нису хтели да покажу поштовање према нашим жртвама. Где сте видели да добре комшије иду у УН са предлогом Резолуције, а да нису комшије обавестили. А онда се чудом чуде како се неко дрзнуо да се одбрани и да брани своје јединство да српски народ није крпа и шака зоби коју ће неко да позоба".
