Пјевач Никола Роквић је 22. априла кренуо на пут дуг 1.150 км до острва Егина гдје ће се поклонити Светом Нектарију Егинском, а тим поводом се огласила његова супруга Бојана Баровић.
Они су недавно основали фондацију "Породица", како би прикупили средства и помогли онима којима је помоћ потребна, као што је дјечија онкологија.
Бојана је открила како се Никола спремао за овај хумани подухват, те истакла да је поносна на њега, али и да се чују свакодневно.
- Мислим да се Никола на овакве подвиге спрема већ дуго и негдје је он посљедњих пар година на уму имао овај пут. А колико се конкретно спремао за ову мисију је три мјесеца, када је и заказао датум када ће кренути, од тог дана он почиње да се спрема, то је био неки јануар, фебруар мјесец. Тако да је од тада у висинским припремама, обучавали су га људи који су се бавили екстремним маратонима и који су стручни у овој сфери и који се разумију у то шта је све потребно за овај пут. Поред физичке спреме, ту је потребно и много разних професионалних додатака које је потребно знати, да ли је то врста обуће, то су посебни материјали који морају да се користе у те сврхе. Све је специфично и неке ствари о којима ми као нормалан свијет не бисмо размишљали - рекла је она, па додала:
- Никола већ годинама живи неким таквим животом у смислу ради на себи, у доброј је физичкој спреми. Растанак пред пјешачење испред Храма Светог Саве био је врло емотиван.
Николу су испратили његови најближи на ову хуману мисију, али и бројни грађани.
- Растанак је био емотиван, доста људи се окупило пред црквом да га поздрави, то је допринијело да растанак буде још додатно емотивнији. Дјеца знају све о овом путу, толико колико они могу да схвате, да знају о чему се ради. Они су срећни јер знају да тата помаже некој дјечици којој је то потребно. А ја сам неизмјерно захвална Николи, јер дјеца сада можда нису свјесна тога, али ово што он ради ће имати један огроман утицај на њих и они ће када одрасту имати јако добар примјер у својој породици, учиће од њега, схватиће кроз његова дјела, да је све могуће, ако то желимо и да никада не треба одустајати, увијек треба покушавати и да прије свега треба гледати дјела, а не ријечи. Мислим да је он добар примјер за све младе, прије свега за нашу дјецу, а тако и за другу дјецу. Колико се ја трудим да будем добар примјер дјеци са оним шта радим, како се понашам, мислим да ово шта он њима пружа, овај примјер, заиста, не може да се мјери ни са чим - рекла је она.
Бојана не запоставља своје обавезе, иако јој је супруг сада одсутан од куће.
- Организовала сам се боље, имам и помоћ. Имам свој посао и дјецу, не бих могла све сама. Ускоро нам је и Васкршњи распуст, када нам Леона не иде у школу и идемо и ми путем Грчке, наравно не пјешке, идемо са мојом породицом, водимо дјецу на приморје и самим тим успут се виђамо са Николом то нам је била идеја - истакла је манекенка, па открила да су редовно у контакту.
- Чујемо се редовно, не желим да имам неку бригу, наравно да размишљам, више се трудим да размишљам како могу да му помогнем, него да бринем. А то је нека логистика коју само ми жене можемо: да ли има довољно хране, пресвлаке, да ли му је топло, али се трудим да се не бринем, не желим да овај пут буде прожет никаквим страхом, већ када смо се сви упустили у то, битно је да сви будемо храбри, да будемо једни другима подршка, како он нама, колико може овдје, ми њему исто, некако да будемо морална подршка, страх стављам на друго мјесто не кажем да се не појави никад, али ја се заиста трудим и успијевам у томе да пружам само подршку и позитивну енергију, чини ми се да је то рецепт за успјех. Ово је нешто са чим се први пут сусрећемо у животу - истакла је, па додала којим речима су се поздравили.
- Поздравили смо се са ријечима: "вјерујем у тебе, знамо да ћеш успјети, ту смо и волимо те" - рекла је Бојана.
Подсјетимо, огласио се отац Предраг Поповић који је срео Николу у Великој Плани.
- Помаже Бог драга браћо и сестре! Имамо част да наш брат Никола иде на своје ходољубље до нашег великог и дивног светитеља, нашег Владике Нектарија Егинског и пролази овде кроз општину Велика Плана, те нисам могао да га пустим да ту прође, а да га мало не испратим, тако да мало шетамо заједно. Брате мој како ти је? - упитао је отац Предраг.
- Помаже Бог и велики поздрав за све наше драге људе. Хвала Богу добро сам, уз Божију помоћ све добро иде, хвала и Вама што сте са мном мало прошетали и што сте ме окријепили и духовно и неким разговорима, ријечима, то значи - одговорио је Никола.
- Како издржаваш? - упитао је отац Предраг.
- Добро је хвала Богу, тек смо почели, трећи дан је, иде добро и нека тако остане. Само ако Бог да да стигнем до Егине, ово је пут за дјечију радост и за дјецу онкологије - рекао је Никола.
- Молићемо се и за тебе у овој племенитој доброј намјери, као и за дјецу на онкологији и њихове родитеље. Не може душа да буде емотивна, а да не ради овако нешто. Ти си емотиван човјек, твоје пјесме то говоре, отац те је томе научио, Господ те томе учи. Хвала ти што својим пјесмама и дјелима увесељаваш овај народ. Потребно нам је то, пали смо доста и изуједани са свих страна , тако да су нам потребни млади и добри људи да допринесу нечему, покрену у људима исту такву снагу и покажу да се све може кад се хоће - поручио је отац Предраг.
- Ја се само трудим да будем нормалан човјек и будем ту за ближње. Желим да дам свој допринос, шта је 30 дана наспрам цијелог живота. Битна је воља, вјера, љубав према Господу, људима и породици и прецима нашим. Љубав према цијелој Божијој вољи - рекао му је Роквић.
- Овај твој серијал зваће се 30 дана вјечности. Ако вјечност данима може да се мјери, ти си сада окушаваш то рајско стање које сам ја окусио 13 дана гдје сам ишао на Острог. То је нешто невјероватно, имаћеш 30 дана, нека те Господ благослови и да испуњење твојих молитви. И да нам ова дјеца наша у Србији које је велики крст задесио због нездравог и због ратова и разних стресова, па су зато задобили тај крст, није важно због чега, важно је како ћемо и шта ћемо са оним картама које су нам подијељене, а све у славу Божију, и добро и лоше. Ми сада идемо. Никола је данас прешао 32 километра. Сада идемо код једног домаћина Зорана, тако су некада путници намирници ноћивали код људи. Постојале су породице које су чекале ходочаснике - рекао је свештеник који је потом са Николом отишао у кућу Зорана из Велике Плане.
