Клавијатуриста Бијелог дугмета Владо Правдић, умро је синоћ у Сплиту.
Како је за Аваз потврдила његова блиска пријатељица, Правдић, је преминуо уочи свог 74. рођендана.
Правдић је посљедњих година живио у Сплиту.
Родио се у Сарајеву 1949. године. Музичку каријеру почиње 1965. године, а у септембру 1970. прешао је у Амбасадоре и с њима први пут ушао у студио. У то је вријеме вокални солиста био Здравко Чолић, па је Здравкова плоча „Плачем за твојим уснама“ (1971) уједно и Владин дискографски деби. На Владину несрећу, цијела је ствар прошла прилично неславно, пошто је оркестар потпуно прекрио оргуље, па се од Владиног првенца не чује ни један једини тон.
У прољеће 1971. замијенио је у Индексима Ранка Рихтмана, купивши од њега оргуље „Хаммонд Т 202“. Сам је направио „Леслие“ појачало. С мањим прекидима због обавеза према факултету, свирао је с Индексима све до јесени 1973. и снимио укупно три и по сингла: „Сањам“ (1971), „И твоје ће проћи“ (1973), „Само су руже знале“ (1974) и пјесме „Повратак Џека Трбосјека и осталог зла“ и „Угасила је пламен“ на синглу „Плима“ (1972). Одласком Даворина Поповића и Боде Ковачевића у војску, Индекси су морали „на чекање“, па се Влади указала прилика да за стално пређе у групу Јутро, која се од 1. јануара 1974. зове Бијело дугме.
Са Бијелим дугметом је снимио два албума „Кад би' био бијело дугме“ и „Шта би дао да си на мом мјесту“ прије одласка у војску 1976. Њега је у Дугмету замијенио Лаза Ристовски. Владо се вратио у Бијело дугме 1978. Од 1978. до 1987. је са Дугметом објавио пет албума: „Битанга и принцеза“, „Доживјети стоту“, „Успаванка за Радмилу М.“, „Косовка дјевојка“ и „Пљуни и запјевај моја Југославијо“. Након турнеје Дугмета под називом „Пљуни и запјевај, моја Југославијо“, 1987. године, Владо се повукао и посветио компјутерима, наводи се на његовој Википедија страници.
