Ивана Легин прославила се још као дјевојчица, када је са Здравком Чолићем отпјевала пјесму Чаје шукарије, а онда је нестала са сцене и три деценије јавност није знала ништа о њој.
Малена риђокоса дјевојчица, плавих крупних очију освојила је цијели Балкан, а деведесетих смо сви пјевушили стихове "Ја се зовем Ивана, а тата ме зове злато, рекла сам мами кад порастем, удаћу се за тебе, зато растем и растем и једва чекам да порастем..."
"Сјећам се снимања у студију са Здравком гдје сам га зезала да је цурица зато што има тако дугу косу. Чини ми се да је промијенио имиџ за ту плочу јер је на албуму лијепо зализан са краћом косом. Можда је моја примједба утицала", открила је Ивана Легин.
Ивана се прије неколико година срела са Здравком Чолићем у Мелбурну и тада су евоцирали успомене на лијепо дружење.
Ивана живи и ради у Аустралији. Има 35 година и бави се режијом, продукцијом и маркетингом. Њену каријеру прекинуо је рат, а након тога је јавни живот више никада није привлачио. Истина, она у Аустралији јесте остварила неколико улога, али су, како је открила, биле аматерског типа.
Послије избијања рата, Ивана је искусила избјеглички живот који је и данас оставио ожиљке на њеној души.
"Избјеглиштво је ишло преко Београда, Загреба, Русије па тек онда до Аустралије. Као и свима осталима који су лутали свијетом покушавајући да нађу свој кутак мира и сигурности било је немирно, несређено и нестабилно. Тек што смо се навикли на једну школу и начин живота, нашли смо се у другом окружењу са новим језиком и културом. Није било лако, али оваква искуства дефинитивно јачају. Мали ожиљци ће увијек бити присутни, некада ће да засврбе или да се упале, обично када то најмање очекујемо. Међутим, на то гледам као проживљени живот и кад тај ожиљак засврби само ме подсјети да сам у 33 године преживјела нешто што многи нису са 90", рекла је Ивана у једном интервјуу.