Почетком фебруара ове године разоран земљотрес погодио је Турску, а највише је страдао град Хатај.
Огњен Врањеш, бањалучки фудбалер, тада је био члан тамошњег Хатајспора, а само неколико дана прије него што се тло затресло, напустио је турски град и вратио се у Бањалуку.
Повратку у родни град кумовала је повреда коју је "зарадио" на тренингу, а испоставило се да му је то спасило живот. Огњен се присјетио тог периода, те је у у разговору са Васом Бакочевићем, ММА борцем у подкасту "Психокаст“, испричао своју причу.
"Ја нисам могао да скинем шортс и копачке од болова. Однијели су ме у свлачионицу. Нисам био у стању да играм утакмицу, али је тренер Волкан Демирел инсистирао да идем на гостовање. Ја сам већ планирао да идем у Бањалуку, али сам отишао са екипом. На дан утакмице разговарао сам са тренером Рекао сам му да не могу да играм, али је он био изричит и тражио је од мене да играм. Договорили смо се да одиграм, а да након тога идем у Бањалуку на опоравак. Доктор ми је дао инјекцију, али сам рекао Волкану да спреми још једног играча јер нисам знао да ли ћу моћи да издржим. Од сриједе и повреде до утакмице сам примио шест инјекција. Ипак, успио сам некако да одиграм свих 90 минута", рекао је Врањеш који се након утакмице вратио у Бањалуку да би се подвргнуо рехабилитацији, а само неколико дана касније шокирале су га вијести које су стигле из Хатаја.
Међу настрадалима у земљотресу који је погодио Хатај био је и Огњенов саиграч из клуба, Кристијан Атсу, а Врањеш је испричао детаље који су претходили трагедији у којој је живот изгубио фудбалер из Гане.
"Кристијан Атсу и ја смо у свлачионици сједили један поред другог од првог дана у Хатајспору. То је био један феноменалан дечко. Био је за примјер, прави професионалац и спреман да помогне свима у сваком тренутку. Хатајспор је играо утакмицу у сриједу. Атсу је већ постигао договор са Демирелом да га пусте на позајмицу и да се врати у Лондон. Ипак, одлучио је да остане и да одигра још једну утакмицу, да покуша да помогне екипи и да онда лети у Лондон. Већ је резервисао и авионску карту. Сједио је на клупи и ушао је у самом финишу. Постигао је гол и његовим поготком смо стигли до побједе. Након утакмице, Атсу је са неколико саиграча отишао у излазак да прославе побједе. Из изласка је отишао кући, а недуго затим касније Хатај је погодио земљотрес и он је погинуо“, испричао је Врањеш.
То није била једина црна вијест која је Огњену тих дана стигла из Хатаја.
"Погинули су спортски директор и економ, али најжалије ми је било када сам чуо да је погинула кухарица из клуба, заједно са својим супругом, четворо дјеце и родитељима. То ме је дотукло. Ја сам захвалан Богу на томе што сам имао толику срећу да избјегнем ту трагедију", прича Врањеш.
Након свега Врањеш је, народски речено, ставио је прст на чело и запитао се да ли има смисла да наставља фудбалску каријеру.
"Када сам чуо шта се десило није ми било добро. Ето, мене да нису забољела леђа тада вјероватно сада не бих ни водили овај разговор. Видио сам на шта је личила моја зграда након земљотреса, то је страшно. Након тога свашта ми је прошло кроз главу. Помишљао сам да је вријеме за крај каријере. Сви ми, кроз своју каријеру, идемо за новцем. Помислио сам, јел вриједно да више трчим за новцем и да изгубим главу? Причао сам са својим братом око тога и помислио сам да је вријеме за крај. Прошао сам све у каријери. Играо сам на Свјетском првенству, играо сам Лигу шампиона и 'лиге петице, прошао сам и те 'дивље' земље. Једноставно, након свега што се десило изгубио сам мотив, изгубио сам вољу“, испричао је Врањеш који је ипак наставио са својом фудбалском каријером и данас брани боје Чукаричког.
