Фудбалски клуб Борац на оригиналан начин је позвао све своје присталице да екипи тренера Младена Жижовиће пруже подршку до краја сезоне.
“Писмо Борчевцу” освануло је на званичним клупским страницама на друштвеним мрежама као позив да пуне трибине Градског стадиона буду снага више фудбалерима Борца у борби за “дуплу круну”
“Сјећам те се још када си као дјечарац први пут закорачио на Градски стадион. Био си у друштву свог оца, а било је то у оно вријеме када је чика Илија мијењао резултат на семафору. Стајао си у самом ћошку старе јужне трибине. Чини ми се да си тад први пут пробао шпице од Брке.
Ускоро ћу да те виђам скоро свакодневно. Клапац, са наранџастом страном „фајерке“, заједно са друштвом, „висио“ си на истоку. Прошао си са мном много тога. И доброг, и мање доброг. Овог другог, пријатељу мој, знаш и сам, било је више. Али, ништа, ни тебе, ни твоје, а ни мене, није сломило.
Видим те неки дан. Као што је тебе твој отац држао за руку, тако си и ти држао свог сина. Кућно је то васпитање које се преноси с кољена на кољено. Обојица сте носили шал око врата, а заједно сте из свег гласа пјевали мени у част.
Сјећам се, како сам, из прикрајка, нисте знали да сам ту, причали да маштате о силним гостовањима широм Европе.
Замишљали сте како дајем гол у деведесетом, а Бањалука „гори“.
Чудан је осјећај када снови постану јава.
Не зна човјек како да се понаша.
То си признао и оним својим пајтосима са којима си од првог дана на Градском. Лијепо вас је видјети и тридесет година касније како се нервирате и псујете, али и како учите своју дјецу да ми кличу као што сте ми ви клицали.
Срео сам ти неки дан и оног друга што га дуго не видјех на Градском, а знам да и даље, свим срцем, живи за моје побједе. Чујем да има „милион“ разлога због којих неће на Градски. Те је лоше вријеме, нису му ни термини неки, а и каже, нема се ни времена стићи све. На крају крајева, увијек може пренос да погледа.
Није моје да га кудим, донекле га разумијем, али, де богат’, види са њим да ми дође поново.
Волио бих га видим.
Кад ће на Градски, ако не сад?
Био сам добар у Европи, мораш то да ми признаш, али оно најтеже ми тек предстоји.
И без тебе и твојих не могу.
Знаш и сам да ми је лакше када ми чувате леђа.
Уз вас сам оно што желите да будем-Борац !
Сада се ломи, сада си ми најпотребнији. А, цијеним, и заслужио сам донекле да се поново, сви заједно, окупите мени у част. И ове, а и оне наредне, и сваке друге утакмице, до краја сезоне.
Требам те.
Сваког од вас.
Учини ми услугу, молим те, и разгласи то по читавом граду.
Било би лијепо да загрми као некад, да се чује до „Шехова“:
„Са свих страна града долазе...“
Видимо се, пријатељу мој, на Градском!” наводи се у писму које је ФК Борац послао својим навијачима
