Некадашњи капитен репрезентације Србије и бивши играч Партизана, Про Река, Радничког, Солнока и Олимпијакоса, Филип Филиповић, одиграо је у сриједу своју посљедњу утакмицу у каријери.
Нажалост, то је био крај какав ниједан играч не заслужује, а посебно не трофејни ватерполиста који је у богатој каријери, која траје више од 20 година, освојио све што се може освојити.
У полуфиналу Лиге шампиона на Малти, Филиповићев Нови Београд је поражен од Ференцвароша послије петераца (18:17).
Филиповић је поникао у Партизану, на Бањици, гдје је и одрастао. Какав је био таленат показује и податак да му је тадашњи тренер црно-бијелих, Дејан Удовичић, пружио прилику да са свега 13 година дебитује за први тим. Била је то прва од 240 утакмица колико је Филиповић одиграо за Партизан. Убрзо је постао стандардни првотимац и а током осам сезона постигао је и 413 голова и освојио четири дупле круне.
Прешао је 2009. у италијански Про Реко, у којем је провео и највећи дио своје богате каријере. У прве три сезоне је освојио двије титуле шампиона Европе, три титуле првака Италије, Суперкуп Европе и Регионалну лигу. Као и већина репрезентативаца, 2012. се вратио у Србију и заиграо је за Раднички, који је тада направио тим за највише домете. Са Крагујевчанима је током двије сезоне освојио Куп Европе 2013, годину дана касније је у Барселони играо ново финале Лиге шампиона, а за двије сезоне је постигао близу 200 голова.
Вратио се у Про Реко заједно са Душком Пијетловићем и Андријом Прлаиновићем, а већ у тој првој сезони је освојио трећу титулу европског шампиона са италијанским клубом. Послије 185 утакмица, 330 голова и бројних трофеја, Филиповић је напустио Ђенову и прешао у Солнок. Са мађарским тимом је освојио нови трофеј Купа Европе, а већ наредног љета је потписао за Олимпијакос, у којем је провео две сезоне. У међувремену је ставио тачку на репрезентативну каријеру, гдје се опростио на најљепши могући начин, освајањем олимпијског злата у Токију. Причало се и током 2023. да ће трофејни голгетер завршити играчку каријеру, али је услиједио позив Новог Београда, који је склопио тим за освајање европске титуле и Филип је као капитен желео да се опрости на најбољи начин.
Поред три титуле првака Европе и бројних клупских трофеја, Филиповић је и са репрезентацијом освојио све што се може освојити, између осталог и два олимпијска, пет европских и два свјетска злата. Пет пута је проглашаван за најбољег играча Европе, а четири пута за најбољег на свијету.
