Бањалука поново чека чист ваздух - мјере краткорочне, проблем дугорочан

"Конкретне мјере обухватају појачане контроле ложишта правних субјеката, контроле градске топлане од стране надлежне републичке инспекције, контроле паљења отпада на отвореном, као и контроле емисија прашине са градилишта. Предвиђено је и прање најоптерећенијих градских саобраћајница ради смањења присуства лебдећих честица, уз континуирано праћење квалитета ваздуха и благовремено информисање грађана о евентуалним прекорачењима и препорукама Института за јавно здравство Републике Српске", наводе из Градске управе Бањалука.

То су мјере које Град најављује након завршетка претходне грејне сезоне. Контрола градске топлане, међутим, није новина за Републичку инспекцију – она је дио редовног посла. А инспекцијски надзор може да буде дио превентивних мјера. Колико је то довољно да ваздух буде чистији, друго је питање.

Сам инспекцијски надзор је врста управног надзора и као такав може да представља само један од карика у ланцу система заштите животне средине и загађења ваздуха за које смо у претходној години видјели да је било изражено, сви субјекти који подлијежу нашем надзору предмет су редовних контрола", каже Душанка Николић, портпарол Инспектората Републике Српске.

Поред контрола, на списку мјера су и прање најоптерећенијих улица те најављени семафор загађења који би грађанима показао када је вријеме да се склоне са улица. Другим ријечима, док се не ријеши узрок проблема, преостаје да пратимо колико је ваздух загађен и склањамо се када постане превише. За ову сезону, каже Душко Соломун, простора за више од краткорочних мјера готово да нема.

"То све јесу неке краткорочне мјере, што би значило да ми треба да будемо затворени сав тај неки период загађења а то доводи до бесмисла рецимо изградњом одређених шеталишта гдје ми та шеталишта нећемо моћи да користимо а то све говори да нема стратегијског приступа у Бањалуци", каже Душко Соломун, помоћник министра за заштиту животне средине у министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске.

А без стратешког приступа, упозоравају и у Центру за животну средину, нема ни трајног рјешења. Проблем, кажу, није само у диму из ложишта већ и у начину на који се град планира и гради. Ширење града и удаљавање сиромашнијих домаћинстава од центра значе и више потребе за превозом, али и ослањање на јефтиније енергенте за гријање. Тако се проблем загађења не рјешава, већ додатно усложњава.

"Нажалост свједоци смо да је 30 година у овом граду је једна група људи ради и гради како жели и градска администрација је продужена рука инвеститора дакле не можемо причати о заступању било каквог јавног интереса", каже Драган Кабић, Центар за животну средину Бањалука

"Град колоквијалним језиком дословно смрди од октобра до априла и мјере које се налазе на папиру су супер добре мјере ако се спроводе у реалност о тим мјерама слушамо јако дуго да ће се урадити анализе да ће постојати контрола филтера али ми то не видимо на терену и прошле године уопште", каже Драган Остић, Центар за животну средину Бањалука.

Док се расправља о томе шта је требало урадити и шта тек треба да се уради, постоји и оно што грађани могу промијенити одмах – бар када је ријеч о начину гријања. Индивидуална и колективна ложишта значајни су извори загађења, а избор и припрема енергента могу утицати на количину штетних материја које завршавају у ваздуху. Ипак, ни та промјена не долази преко ноћи, истиче Душица Пешевић.

"Ако се користи традиционално биомаса односно дрво пожељно је да се дрво суши неколико мјесеци прије него што доспје у наша ложишта што ће допринијети већој топлоти коју добијамо а мање загађујућих материја што је двострука корист", каже Душица Пешевић, шеф Катедре за заштиту природне средине на Природно- математичком факултету Универзитета у Бањалуци.

И тако, још једна грејна сезона почиње са контролама, прањем улица и обећањима о праћењу квалитета ваздуха. Дугорочна рјешења и даље су неопходна, али за њих ће, очигледно, требати више времена. До тада, грађанима остаје да прате мјерења и надају се да ће ове зиме имати што мање разлога да затварају прозоре – и задржавају дах.