Бањалука: Загађени ваздух заробљен међу зградама

"У протеклих неколико дана имали смо врло карактеристичну метеоролошку ситуацију која доприноси повећању загађења тзв. стањe температурне инверзије, односно тишине, када нема струјања вјетра ни хоризонталног ни у вертикалног и на тај начин је онемогућена дисперзије и разлаживање загађујућих материја", рекла је Ранка Радић, начелник Одјељења за заштиту животне средине Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске.

А куда и да оде када у Бањалуци већ одавно нема природних ваздушних коридора, куда би ваздух могао да струји. За само пет година у Бањалуци је продато око 4.500 нових завршених станова, према подацима Завода за статистику. Ако се узме да просјечна стамбена зграда има између 50 и 100 станова, то би значило да је у том периоду изграђено еквивалентно између 40 и 90 зграда, односно 9 до 18 годишње. Информативна редакција АТВ још у априлу упозоравала на условно речено ванредно стање које нас очекује у зимским данима исте године.

"Распоређеност и оријентисаност великих објеката и блокова, већ је јако важна и њихова висина у зависности од локације гдје су смјештени. Кад ставите све у негативан контекст небриге, добијате ситуацију коју ми имамо. Добијамо врела острва у којима имамо прегријавање до те мјере да не можемо да охладимо зграде. Генерално, дијелови града који су најпроблематичнији су гдје имате велики број малих димњака и у принципу гдје се једноставно, захваљујући високим зградама и пренабијеној градњи, спречава циркулација", рекао је Петар Гверо, шеф Катедре за термодинамику на Машинском факултету Универзитета у Бањалуци.

Високи објекти и пренатрпана градња мијењају природно струјање ваздуха и отежавају провјетравање града. Да је дио штете већ учињен, упозоравају стручњаци, а одговорност за будућу градњу виде у бољем планирању и укључивању експерата за кретање ваздуха у изради регулационих планова.

"Наравно да су и раније постојала ложишта, градска топлана и аутомобили, али не у оволиком броју као данас, али постојали су транспортни путеви односно коридори којима би сви контаминенти које ми задржавамо у неком слоју и то највише у ужем градској језгру у урбаном дијелу задржавамо јер немају гдје да оду. Изгледа да у Бањалуци као да није био приоритет, мислим да смо ту одређену штету већ начинили, ми градимо зграде онако како се ко избори за регулациони план", рекла је Мирјана Делић – Јовић, в.д. директора Института за заштиту и екологију Републике Српске.

Бањалуци недостаје урбанистички план који би дефинисао правила градње на нивоу читавих градских зона. Њиме би се одређивали однос изграђених и слободних површина, простор за зеленила, али и положај објеката у односу на ружу вјетрова, како би се омогућило природно струјање ваздуха.

"Оно што ми данас имамо на сцени јесте планирање кроз регулационе планове и изградња објеката при чему се посматра само парцела и објекат на парцели. Дакле, позиција објекта и његов хоризонтални габарит углавном су ограничени обликом парцеле и ту нема могућности да се води рачуна о одређеним биоклиматским факторима. У том смислу, ни остали параметри не могу бити задовољени, тако да једноставно тежимо ка једној стихијској агломерацији, која, између осталог, може штетно да утиче на квалитет зрака", рекла је Бранкица Милојевић, професор на Катедри за урбанизам на Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањалуци.

Одговоре смо потражили и на адреси Трга српски владара број 1 у Одјељењу за просторно уређење града Бањалука. Међутим одговор до краја њиховог радног времена нисмо добили. Грађанима остаје да удишу посљедице одлука које су други доносили.