Прво је градски менаџер покушала да уђе у Соколски дом. Није јој дало обезбјеђење, које је данас посебно ангажовано да чува врата једног од најзначајнијих споменика у држави, у коју на тренинге и дизање тегова редовно улазе спортисти и рекреативци. Небојша Родић, који се представио као старјешина Соколског друштва, тражио је од представника Града Бањалука судско рјешење о уласку у посјед.
„Ми само чекамо да видимо хоће ли бити закона. Ако је Суд додијелио да се уђе, ми ћемо изаћи, уступићемо ми то Граду. Али, без рјешења судског и рјешења за извршење, ми не можемо сада рећи уђите, молим вас“, рекао је Родић.
Убрзо се пред Соколским домом појавио градоначелник Бањалуке. Махао је папирима, које нисмо добили, али претпостављамо да се односе на пресуду Окружног суда према којем је објекат и игралиште Соколског дома на око 5 хиљада квадрата у центру Бањалуке уписано као власништво Града Бањалука.
Махао је Драшко Станивуковић и папиром из Министарства просторног уређења, грађевинарства и екологије. То смо успјели да провјеримо и у Министарству су нам потврдили да су издали грађевинску дозволу за реконструкцију Соколског дома с циљем повећања енергетског разреда и пренамјене у школски објекат.
Министарство је дозволу издало у оквиру редовних надлежности, као и у односу на пропозиције заштите Соколског дома као националног споменика БиХ, за шта је, како су нагласили, Град Бањалука добио сагласност Републичког завода за заштиту културно-историјског насљеђа.
Нисмо успјели да утврдимо да ли је међу папирима којим је махао градоначелник и судско рјешење о увођењу Града Бањалука у посјед Соколског дома. Судећи према његовим одговоримо на јасно питање, према томе да Станивуковић није показао документ, те да га нисмо добили из Градске управе иако смо га тражили, могло би се претпоставити да Град од Суда није ни тражио судску заштиту при увођењу у посјед.
„Имамо све. Ево, ја сам Суд и судска полиција, имамо рјешење“, рекао је Станивуковић.
Судско рјешење о увођењу у посјед не би било ни потребно да су корисници зграде изашли из објекта након пресуде Окружног суда и уписа Соколског дома у власништво Града. Није баш познато ни ко би требало да изађе из Соколског дома будући да у релевантним регистрима нисмо успјели наћи правно лице имена Соколско друштво Бањалука.
Драшку Станивуковићу то очигледно није ни важно. Он о историји кориштења Соколског дома води мале ратове с појединцима, док се о намјени Соколског дома у будућности бави великим визијама. Неће одустати од плана да од Соколског направи Спортску гимназију.
"Пет година нам бране. И, да ово знате, уписано је спортско одјељење у Гимназију и дјеца су заинтересована. Ово није спортска гимназија Града Бањалука, то да знате. Ово је спортска гимназија за све младе људе Републике Српске", каже Станивуковић.
Министарство просвјете и културе саопштава да им није стигла иницијатива за оснивање нове школе.
"Према важећем Закону о средњем образовању и васпитању, јасно је прописана процедура за оснивање нове школе чији је оснивач Република. Иницијативу покреће јединица локалне самоуправе или Министарство, а коначну одлуку о оснивању доноси Влада Републике Српске, на основу елабората о оправданости", речено је из Министарства.
Циркус пред националним спомеником привлачи далеко више пажње него питање оправданости изградње Спортске гимназије. Градоначелник Бањалуке још није представио детаље плана за Спортску гимназију, а у ресорном министарству планирају да уведу спортски смијера у бањалучкој Гимназији, па да за 4 године виде како то иде.
Хроника
3 ч
0Свијет
3 ч
0Сцена
3 ч
0Свијет
2 ч
1Најновије
Најчитаније
21
21
21
18
21
08
20
56
20
45
Тренутно на програму