Дисање све теже, из Градске управе Бањалука увјеравају да је много тога урађено

Као неке од мјера наводе оперативне карте жаришта, идентификацију најзагађенијих улица и редовно прање улица. Те мјере, очигледно је, нису уродиле плодом, али исто тако, нове, чини се, нису у плану.

"Потребно је напоменути да је интензивно прање улица довело до резултата тако да у односу на исти период претходне године немамо значајно загађење ваздуха по питању лебдећих честица. Насеље Лазарево биљежи периодично прекорачене дневне граничне вриједности, док се загађење лебдећим честицама ПМ 10 јавља у сатним вриједностима на локацији Паприковац", наводе из Градске управе.

Шта је за Градску управу значајно, a шта безначајно загађење, није прецизирано. Чињеница је да је Бањалука данима најзагађенији град у БиХ, али и региону, аларм је за узбуну. Чињеница је и поменуте мјере нису произвеле конкретне резултате. Прича без јасних показатеља не пије воду, јер је демантује само један излазак напоље, да не кажемо на ваздух. Нове, и по могућности ефикасне мјере пријеко су потребне.

„И сами сте рекли да ваздух није лош, ни загађен, већ је опасан, тако да се може закључити да те мјере нису биле ни адекватне, нити правовремене. Мислим да градоначелника не треба подсјећати да треба да ради свој посао и да таква врста одговорности је, искључиво, на градоначелнику, а ја вам опет кажем, врло радо ћу сазвати и ванредну сједницу, само су нам потребни материјали који подразумијевају друге, нове, озбиљније мјере“, каже Љубо Нинковић, предсједник Скупштине града Бањалука.

„Филтери које смо предлагали за индивидуална ложишта и који нису, ваљда, у трговачким ланцима, није их могуће купити. То су све ствари које смо ми предлагали у претходном периоду, али на сљедећој сједници, 19.11. ћемо ову тему морати покренути и предложити да се одржи и нека ванредна Скупштина, гдје ћемо причати о аерозагађењима и о неким даљим мјерама везано за сегмент животне средине“, рекла је Сњежана Кутлешић Стевић, пулмолог и одборник у Скупштини града Бањалука.

Kључну улогу у предузимању мјера за заштиту ваздуха имају локалне заједнице, одговарају нам у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију. Ипак, њихови представници који су у Анталији на форуму о климатским промјенама сазнали су нешто више о томе, па имају савјете за бањалучку Градску управу.

"Да се обавијесте људи када треба да излазе из просторија, односно када треба да остану у просторијама, у зависности од загађења. Закључак је да се иде у контролу индивидуалних ложишта. То је све недовољно, праве ефекте могу донијети само неке дугорочне мјере. Те дугорочне мјере не могу се урадити за кратак временски период, али оно што се може јесте да се сједне, да се уозбиљи и да се дефинишу и покрену ти процеси који су дугорочног карактера", рекао је Душко Соломун, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске.

С обзиром на то да је ово питање у надлежности Града, на републичком нивоу нису се овим много бавили, али изгледа да ће морати, јер сви удишемо исти ваздух. И не бјежимо од тога, није циљ да упиремо прст једни у друге, већ да се такмичимо ко ће брже и ефикасније ријешити проблеме који муче све грађане, јасан је Ненад Стевандић.

„Па, ја се надам да ћемо ми имати Закон о главном граду и да ћемо мијењати Устав, у смислу да је Бањалука главни град и кроз Закон о главном граду многе ствари ћемо морати да дефинишемо. Жеље и пароле ништа не помажу, само мјерења. Бањалука је са загађеним ваздухом, струја је скупа за гријање, уколико Топлана није добра или је скупа, онда се људи грију на ствари које загађују и то ствара лошу атмосферу за наш живот и живот наше дјеце“, рекао је Ненад Стевандић, предсједник Народне скупштине Републике Српске.

Потребна су систематска рјешења. Загађен ваздух посљедица је дугогодишњег неодговорног понашања, у свим сегментима. Експанзија је инфраструктурне градње, све је више аутомобила, ложи се све што се може ложити и тако добијамо град онакав каквим смо га градили, загађен и опасан по живот, упозоравању стручњаци.

„Урбанистичким планом из 1975. године, тада се планирало да трећина линија јавног превоза буде на пет минута полазака, трећина на 10, трећина на 20. Нама је данас, када имамо градске линије са фреквенцијом полазака на 20 минута, ми сматрамо да су те линије, заправо, оне које су честе. Дакле, ми систематски нисмо ништа урадили на унапређењу бициклистичког саобраћаја, нити јавног превоза, нити просторног планирања“, рекао је Драган Кабић, Центар за животну средину Бањалука.

И, по свему судећи, нећемо у скорије вријеме. Ове зиме сигурно ћемо удисати нездрав и опасан ваздух, зато заштите се колико год можете. Ако опасности постану свјесни и надлежни, можда би се могли надати да ћемо до наредне јесени продисати.