Аутор:
Марија МилановићКоментари:
0
Црвени аларм због загађеног ваздуха у Бањалуци прати и све већи број пацијената са респираторним тегобама. Пулмолог Сњежана Кутлешић Стевић упозорава да су ординације пуне, маске не пружају потпуну заштиту те да су неопходне системске мјере како би се смањило аерозагађење.
Црвени аларм квалитета ваздуха није само аларм за надлежне већ и свих оних који тај ваздух удишу. Мало с радило на томе да се тај проблем санира прије почетка сезоне, а сада када нам је покуцао на врата, остаје нам да апелујемо на грађане да се чувају.
„Ми имамо пуне ординације пацијената који имају респираторне тегобе, а ових дана проблем је стварно ескалирао. Шта рећи, осим да вјерујемо да ће се неке ствари промијенити. Мислим да су се грађани и сви наши пацијенти заморили од ових прича и желе да се нешто уради радикално и да добију неке правне савјете и смјернице“, рекла је докторица Сњежана Кутлешић Стевић, специјалиста пулмологије.
Према њеним ријечима, савјети Института за јавно здравство Републике Српске о смањењу излазака из куће, нису могући с обзиром да би свакодневно нормално функционисали, грађани морају напуштати своје домове. Од одлазака на посао, набавку, школу и због других потреба, али је напуштање дома неминовно.
„Грађани одлазе на посао без обзира да ли имају респираторне тегобе или не. Наравно, постоје и дани када могу бити одсутни са посла због боловања. Ми савјетујемо да пацијенти, односно становници викенд проводе негдје вам града. Имамо много аутомобила, нажалост. Имамо проблем са климом која је у посљедње вријеме у потпуности промијенила, ту је и глобално затопљење... Такође, ту је и гријна сезона, индивидуална ложишта гдје нађе грађанство, некритично, ложи све што им падне под руку“, говори др Стевић.
Све наведено у коначници утиче на здравље грађана. Мјере попут одлазака у природу су само дио превенције. Такође, др Стевић се осврнула и на кориштење маске рекавши да оне довољно не штите грађане и да сви становници немају могућност купити оне које би биле најбоље у овом случају, али у поменутим тренуцима и хируршка маска би добро дошла.
„Она сигурно неће грађане апсолутно заштитити од аерозагађења, али ће у једном дијелу макар мало зауставити улазак тих микрочестица у респираторни систем. Било би далеко боље да се користе професионалне маске, које могу да нас заштите од удисања тих честица пм2,5 односно пм10. Нажалост, то су маске које би требало да буду једнократне и мислим да наши грађани у овом моменту нису у финансијској могућности да те маске купују“, рекла је др Стевић.
Хируршке маске су једнократне и не би се смјеле носити више од једног пута те ни својим обликом не могу у потпуности зауставити пролазак нездравих честица у дисајни систем.
„Наш народ је навикао да правимо компромисе и да импровизујемо, али кад је аерозагађење у питању, мора се озбиљно приступити“, говори др Стевић.
Како наводи др Стевић, тренутно најугроженији су дјеца, труднице, старија лица као и особе које болују од акутне респираторне инфекције.
„Ми, као што је уопште познато имамо пораст карцинома, односно малигнитета плућа, а сви пацијенти, који имају иначе респираторне тегобе у ово вријеме, то најбоље знају колеге у Хитној помоћи, те примарна здравствена заштита као и секундарна и терцијарна заштита. Ми апелујемо на труднице и наведене угрожене групе да не излазе из куће када је на стању црвени аларм“, наводи др Стевић.
Свакодневно излагање нездравом ваздуху веома је ризично и од обичне непријатности може прерасти у озбиљан проблем.
„Симптоми су врло драматични. Пацијенти имају осјећај гушења те хватају зрак да би што дубље удахнули. Имају осјећај да не могу пуним плућима удахнути, ту је и осјећај замарања при најмањем напору, као и звиждање у грудима“, наводи др Стевић.
Др Стевић је казала да наведени симптоми алармирају здравствене раднике те приступају хитном лијечењу. Она је апеловала на све грађане уколико осјете поменуте симптоме да се јаве свом љекару.
„Ја сам апеловала прошле седмице, тј. сви смо дали једну иницијативу за ванредну сједницу Скупштине Града да се разговара о аерозагађењу. Прошлог децембра смо говорили о овој теми. Неке ставке нису изгласане и није довољно да перемо само улице. Оно што је неопходно је да не само један дан већ неколико дана у години будемо без аутомобила. Такође, комунално, односно људи, који се баве паљењем ложишта и отпада, требало би више радити контролу. Ту је и грађење објеката гдје честице настале усљед рада на терену и градње утичу на квалитет ваздуха“, говори др Стевић.
Др Стевић је напоменула и њен приједлог у Скупштини Града, а који се односи на филтере за индивидуална ложишта, а које Бањалука није субвенционисала како би се набавили.
„Највећи проблем су контроле и на нивоу индивидуалних и већих енергената. Мислим да ми као одборници и ја као пулмолог требамо предузети веће мјере и не само у овим актуелним мјесецима већ на вријеме и превентивно и бојим се да нам вријеме озбиљно цури“, говори др Стевић.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Бања Лука
1 ч
0
Бања Лука
17 ч
2
Бања Лука
23 ч
0
Бања Лука
1 д
3