Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да је прича о јединственој спољној политици БиХ пропала оног тренутка када су Бошњаци почели користити институције за обрачун са Републиком Српском.
Према њеним ријечима, док год одређени амбасадори узурпирају механизам спољне политике, БиХ неће бити озбиљна у очима странаца.
"Моје колеге мисле кад оду негдје и испричају нека чуда против Републике Српске, спомену Милорада Додика 500 пута, да су тамо добили симпатију. Не, ви себи можда тражите истомишљеника у неким стварима, али тај и даље мисли да сте ви безвезњак који долази из безвезне земље", рекла је Цвијановићева.
Цвијановићева сматра да је дипломатија у БиХ врло лоша, готово никаква.
"Практично је немате, имате поједине самосталне стријелце, који спроводе одређене активности само зато што имају звање дипломате у том моменту јер су распоређени на неке позиције, па одатле дјелују. Међутим, ви ту немате никакву синхронизацију. Да бисте имали добру дипломатију ви морате да имате јаку конзистентну, реално рационалну, одговорну спољну политику", навела је Цвијановићева за РТРС.
Да бисте имали такву спољну политику у БиХ, као сложеној земљи, Цвијановићева сматра да морате имати комплексну структуру која ће о томе одлучивати.
Она је нагласила да је дипломатија само инструментариј за спровођење спољне политике коју је држава утврдила.
"Свака држава ће имати солидну спољну политику ако има и солидну унутрашњу политику. То нису изоловане ствари, из онога што ви јесте, креирате своје ставове о спољном свијету. Ви процјењујете своје интересе гдје желите да будете заступљени, ко су ваши стратешки партнери, шта то радите у политичком, шта у економском смислу", напоменула је Цвијановићева.
Цвијановићева је нагласила да је то море озбиљних активности, а да би то имали у БиХ морате прво да поштујете Устав, да поштујете уставну поставку и да видите како се креира та спољна политика.
"У БиХ је као прво немате дефинисану. Заобилазе се процедуре да се до ње дође, имате тешку злоупотребу у тој области, а онда наравно и ови који су расути по свету су дипломате сами за себе", додала је Цвијановићева.
Она је подсјетила на праксу која је у БиХ трајала годинама када се као став БиХ износило само оно што је усаглашено међу члановима Предсједништва.
"Те карте су пропале оног момента кад су кренуле разне злоупотребе међународне позорнице од представника бошњачке политике. Пропала је та структура која се одвијала на неким нормалним основама", рекла је Цвијановићева.
Цвијановићева је навела да, ако не можете да дођете до заједничке платформе, имате могућност да иступате на свој начин, али да је она, за разлику од својих колега или колеге, увијек имала врло конструктиван и поштен приступ.
"Кажем да немам усаглашен став, али презентујем ствари онако како их ја видим, као проблеме и могућности да се они отклоне. С друге стране, имате Дениса Бећировића који тврди да говори у име БиХ", напоменула је Цвијановићева.
Цвијановићева је нагласила да је много оних који желе сасвим нормалан и фер однос са БиХ и свима који у њој живе, али имате и оне који су наравно другачији.
Међутим, додала је она, док год имате злоупотребе које се одавде износе вани, нико вас никако не доживљава.
Цвијановићева сматра да је лијек договор, да сви желе да се постигне уједначавање.
"Ја сам за то расположена и зато сам да се нађе нешто што неће бити оптерећујуће за било кога. Хајде да нађемо нешто што је мјера за све. Пошаљите поруку да ми желимо партнерство, пријатељство, уједначен приступ свему. Да желимо да нас не гледају само кроз политичку призму, већ и кроз економску", навела је Цвијановићева.
Цвијановићева је рекла да БиХ има неку страшну потребу да свакога доведе у ред, а нико је не сматра озбиљном.
Она је додала да предсједавајући Предсједништва има своје административне и позиционе активности које га само у том дијелу одвајају од колега који су само чланови.
"Ми смо статусно сви исти. Да бисте били говорник у име свих као предсједавајући, морате да добијете сагласност друга два. Моја улога у томе је да штитим интерес Републике Српске, али исто тако да не радим на штету било кога другог и ја то не радим", додала је Цвијановићева.
Цвијановићева је нагласила да жели да се договор постигне јер зна да то значи оздрављење државе.
"Да ли то други тако гледају или хоће државне механизме да искористе за обрачун са Републиком Српском коју очито не сматрају дијелом БиХ, то је њихов проблем, али и наш зато што живимо с тим", рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, чим немате унутрашњи договор о важним питањима, тешко да можете имати договор о спољним питањима зато што се ваше неслагање на унутрашњем плану пресликава на тај спољни.
"БиХ је дефинитивно много оптерећена и много неуспјешна земља, зато је много неозбиљна у очима свијета", додала је Цвијановићева.
Стратешки проблем је што ЕУ не зна шта ће са БиХ
Предсједавајућа Предсједништва БиХ изјавила је да је стратешки проблем на путу БиХ ка ЕУ то што, уз мноштво својих проблема, Унија заправо не зна шта ће са БиХ.
"Кажу да желе да нас виде у чланству, али при томе увијек имате неколико земаља које су негативне према процесу проширења генерално. Онда се због рата у Украјини одједном као приоритетно важно питање наметнула прича о Молдавији, Украјини, Грузији, као државама које треба да уђу у чланство", навела је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, има назнака да би БиХ могла да уђе у нову фазу конкретизације која подразумијева да се добију претпоставке и неки датум за преговоре.
Говорећи о недавном договору партнера у власти на нивоу БиХ, Цвијановићева је навела да су велике шансе да се ријеше и преостале двије од 113 мјера из Плана раста, али да пракса показује да кад год нешто крене да се ради у БиХ, неко из амбасада то сруши.
Цвијановићева је истакла да ЕУ тражи стандардизацију са својим праксама и прописима, али никад не каже какав мора бити пут да се до тога дође, односно они прописују циљ, а не кажу како доћи до њега.
Међутим, додала је она, БиХ је суочена са разним преварантским политикама, од којих је једна у оквиру БиХ.
"С друге стране нам кажу да за неку област мора да буде један регулатор, а кад погледамо европску директиву она каже да то тржиште или та област мора да буде регулисана, али не прописује да мора бити један регулатор", рекла је Цвијановићева за РТРС.
Она је напоменула да нико није прописао директивама да мора да се укине неко министарство, направи агенција или слично, али да је БиХ стално у неком експерименту, што дефинитивно отежава посао свима.
Цвијановићева је рекла да је евидентно да се ЕУ мијења и да ће се мијењати, као и да садашња ситуација у вези са ратом у Украјини и друга глобална питања не погодују Унији.
"То видимо по паду животног стандарда, по цијенама комуналија које су драстично порасле, по гашењу радних мјеста у великим гигантима у ауто-индустрији, у хемијској индустрији и слично", навела је Цвијановићева.
Она је истакла да сви знају да нема заљубљености у пројекат ЕУ, али да је домаћа привреда наслоњена на ЕУ и највећи спољнотрговински партнери су њене државе чланице.
"Мјесто одакле можемо да добијемо подршку за одређене пројекте јесу институције ЕУ. Наши велики улагачи су Њемачка, Словенија, Аустрија, Италија. Погледате привреду која је присутна у многим нашим општинама и то је тако", подсјетила је Цвијановићева.
С друге стране, додала је она, више од 20 година присутна је прича о европској перспективи, али то је "једна магловита ријеч која ништа не значи".
"Неке ствари су се конкретно помјериле због нових геополитичких околности. Први конкретан корак је био да се добије статус кандидата, а онда да се донесе одлука о преговорима и да се чека датум за преговоре кад се испуне одређене ствари. То су двије конкретне тачке у мору врло магловитог процеса", навела је Цвијановићева.
У свему томе, сматра Цвијановићева, не треба бити нефер, јер су у међувремену многе ствари ријешене попут питања визне либерализације, либерализације тржишта и слично.
"Све су то комплементарне ствари које су служиле као подршка том главном процесу. Тај процес је спор, дијелом због тога што у БиХ имате овај неред, узурпацију надлежности, Федерацију БиХ која не жели да поштује координацију, већ да сами себе наметну, а с друге стране ЕУ тумара кад је у питању западни Балкан", рекла је Цвијановићева.
Она је нагласила да БиХ не може убрзо да буде у ЕУ, већ ће то бити исцрпљујући процес и сигурно ће се појавити "безброј упитника и узвичника на том путу".
"У том процесу смо и мислим да треба градити кораке на начин да увијек водите рачуна о својим интересима, али да рачунате да ваш интерес може бити да сте под тим заједничким кишобраном. Ми смо тај пут трасирали, није нико још увијек одустао. Док год је то општеприхваћен или дефинисан спољнополитички циљ, то је циљ који се прати", нагласила је Цвијановићева.
Отворена додатна врата за велики поремећај на глобалној сцени
Цвијановићева је истакла да је одлуком САД да дозволи Украјини да њиховим оружјем гађа Русију почело опасно лудило, те да су отворена додатна врата за велики поремећај на глобалној сцени.
Цвијановићева је рекла да је увијек потенцијални проблем да се из било којег нестабилног мјеста на планети то рашири изван региона у којем се дешава.
"Према мишљењу многих, рат се проширио и сада су ту и неки други који нису били директна страна у рату. То значи да они који су то своје оружје ставили на располагање Украјини сада су на неки начин или директно постали страна у сукобу и то може да произведе велике посљедице", рекла је Цвијановићева за РТРС.
Она је навела да се поставља питање - зашто одлазећа америчка администрација Џозефа Бајдена, која је доживјела тежак пораз на изборима, сада повлачи такве суштинске потезе?
"Зашто сада када долази ново вријеме, неко ко је представник старог времена може да донесе овако тешку одлуку? Оно што брине јесте да смо у свему томе имали сагласност која је долазила од појединих држава чланица ЕУ које су пратиле такву одлуку", истакла је Цвијановићева.
Она је додала да, с друге стране постоје земље у оквиру ЕУ или на европском тлу, које су рекле да не желе у томе да учествују.
"Имате и одлазећу гарнитуру на чијем челу се налази њемачки канцелар /Олаф/ Шолц, који није одлучио да слиједи тај примјер него је у оној групи земаља која се томе супротставила, предвиђајући да би то донијело посљедице које Европа не би могла да савлада", напоменула је Цвијановићева.
Цвијановићева је навела да је БиХ ту са стране, али да то не значи да можете да будете имуни кад се дешавају велике промјене на глобалној сцени, нити можете да будете апсолутно поштеђени штетних посљедица.
"Ми смо већ у претходном периоду живјели са одређеним штетним посљедицама онога што је проузроковао овај сукоб у Гази, који се такође шири регионално, али исто тако и онога што се дешава у Украјини. Кад разговарам са колегама из свих земаља западног Балкана, сви су забринути шта то значи у економско-финансијском смислу, шта то значи за нашу непосредну будућност", рекла је Цвијановићева.
Цвијановићева је подсјетила да се мјесецима причало о томе да ли ће САД дозволити или не ту врсту кориштења свог оружја, те да је сваки пут речено да је то тражено, али да се неће десити.
Према њеним ријечима, онда се поставља питање да ли је ово намјерно урађено да се отежава новоизабраном предсједнику САД Доналду Трампу да одмах након преузимања дужности ступи на сцену као неки миротворац.
"Јер он је најављивао да ће се прекинути сукоб у Украјини, да ће се ићи на дефинитивно рјешавање сукоба у Гази, као и да ће се на Блиском истоку предузимати одређене мјере", подсјетила је Цвијановићева.
Она сматра да они који су жељни рата и чије политике функционишу на започињању и вођењу ратова су заправо ти који су настојали да осујете Трампов почетни корак који би га позиционирао као човека који доноси мир у пријетећој ситуацији за саму Европу.
"Ми данас можемо рећи да би мир у Европи требало да буде у рукама дипломатије, али оно што нисмо препознали у овом претходном периоду јесте напор дипломатије. Нисте могли да видите уопште било какав дипломатски напор који по правилу мора да прати сваки оружани сукоб", сматра Цвијановићева.
Према њеним ријечима, ако имате сукоб, а немате дипломатију која покушава кроз дипломатске инструменте да рјешава одређене ствари, да приближи стране, да настоји на неки начин умањити штетне ефекте, онда се морате забринути и питати како је могуће да се то заустави или да ли сви ови људи желе да то траје.
Цвијановићева је навела да многи аналитичари са Запада кажу да није ствар у томе да ли ћете ви побиједити Русију него је ствар да исцрпљујете Русију и да је кроз овај период вођења рата, снабдијевањем оружјем друге стране, покушавате спустити на економски ниво који ће је након тога учинити политички слабом са аспекта могућности преговора, заузимања одређених позиција и слично.
Према њеним ријечима, овдје је питање мира у рукама свих, а активирање нуклеарне одбране Русије значи да су се ствари драстично усложиле, да су на одређеној ивици и да сада сви они који су били заговорници дипломатије и дипломатских метода треба да изађу и буду на првој линији.
"Ту не треба да буду они који су хушкачи на рат, они који су промотери рата и који желе да овај сукоб постане општи сукоб да би онда становници свих тих земаља мање мислили или тражили објашњење зашто је инфлација велика, зашто су скупе комуналије, зашто не могу да иду на љетовања и зимовања како су навикли", рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, у озбиљним државама имате море дипломата који аналитички приступају одређеним стварима и имају такву позицију да могу да предложе свом претпостављеном и ономе ко је главни доносилац одлука шта треба да се ради у одређеном моменту.
"Кад су појединци говорили да треба успоставити дијалог са Русијом, постојало је море оних који су рекли да је то неприхватљиво, да се нема шта причати. Али, ви не можете окончати ниједан рат на планети, а да не причате", истакла је Цвијановићева.
Цвијановићева је навела да за разлику од руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова, који је високо позициониран на дипломатској сцени са сјајном каријером, Европа већ годинама нема фигуру која би оставила утисак да може да донесе рјешење на сто и да га одбрани.
"Имамо једноставно топљење тог лидерства на које смо ми научили, које смо знали и препознавали у државама које су носиоци цјелокупног пројекта какав је ЕУ. Имате јаких политичара и државника, али они нису из миљеа тих старих држава чланица које су носиле ту тежину. Ту је свакако /премијер Мађарске Виктор/ Орбан", нагласила је Цвијановићева.