Како је Америчка амбасада још 2005. године могла да купи земљиште бивше касарне Маршал Тито у Сарајеву, а како то Република Српска не може да продаје своје земљиште? Вјероватно зато што у БиХ постоје двоструки аршини, па неко има право, а неко други нема.
И док се Уставни суд БиХ бави продајом земљишта у Српској, како је изузета имовина за америчку амбасаду, то питање никада и није било на дневном реду. Исто су се питали и бивши чланови Комисије за државну имовину. Српски члан те комисије Никола Ковачевић за АТВ каже да није јасно како је дошло до продаје земљишта у Сарајеву, као што није јасно ко је био власник тог земљишта.
- Не знам на који начин је Савјет министара или ко је већ, добио јавну исправу да је власник тога. Ако је то било укњижено на бивши секретаријат одбране бивше СФРЈ, како је неко могао извадити ваљану јавну исправу као доказ да је власник, како би то право власништва пренио на неког другог - каже Ковачевић.
Истина је да су Савјет министара и Парламентарна скупштина БиХ усвојили одлуку о продаји земљишта. Није јасно на основу чега је сачињен уговор о купопродаји.
- Оно што је битно за ову трансакцију, ja немам увид у сам тај уговор. Али знам засигурно да БиХ нема материјални пропис о стварним правима. Промет власништва се врши искључиво правним послом, писаним уговором или судском одлуком - додаје Ковачевић.
Продаја земљишта није била јасна члановима комисије, али ни српским представницима на заједничком нивоу. О томе се расправљало у Парламентарној скупштини БиХ још 2005. године.
- Oвдје се ради само о томе да ли је дефинисано оно што је државна имовина у БиХ, да би се она могла продавати на овакав начин. Бојим се да ће се у догледно вријеме појављивати на другим мјестима овакве ствари које могу бити формално-правно спорне - истиче Никола Шпирић.
Купопродајни уговор са Амбасадом САД-а потписан је три мјесеца након што је Педи Ешдаун наметнуо закон о забрани располагања државном имовином. Ниједна правосудна институција никада се није бавила овим питањем.
- Ако забрана располагања државном имовином вриједи за све, али пошто су у питању правила, онда за неке вриједи, за неке не вриједи. Када се америчка амбасада преселила из зграде код Владе ФБИХ, тражили су од мене, ја сам тада већ био правобранилац, тражили су да купе тај дио за један долар. И наравно да сам ја као правобранилац БиХ сматрао да је то оштећење - рекао је Млађен Мандић, бивши правобранилац БиХ.
Питањем имовине требало је да се бави Комисија за државну имовину. Заједничког рјешења није било. У међувремену, Уставни суд БиХ донио је низ одлука којим оспорава имовину Републике Српске. Посљедњи примјер је и продаја земљишта на Јахорини.
