Борјана Кришто није имала сагласност да у Дубровнику потпише Декларацију Самита "Украјина и Југоисточна Европа''. Савјет министара то није разматрао а још мање јој дао подршку, поручује Сташа Кошарац.
Сагласност није добила ни од Предсједништва БиХ које је једино надлежно за спољну политику па је у Дубровнику Кришто могла да говори у лично име јер у име Републике Српске нити БИХ, без сагласности, не може да се изјашњава.
"Бићемо приморани да поднесемо одређене пријаве против Борјане Кришто, јер је недопустиво, лицемјерно и некоректно да излази са једностраним приступом о стварима о којима консензус у БиХ не постоји. Кришто је можда могла у лично име иступати у Дубровнику у вези са украјинским сукобом, али недопустиво је да у име БиХ говори о 'руској агресији'. То није став Републике Српске нити њених представника на заједничком нивоу. Самим тим, то није званичан став БиХ. Борјана Кришто не говори, нити може говорити у име нас из Републике Српске“, каже замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац.
Једнострано изношење ставова по овом питању није први пут, упозоравају аналитичари. У конкретном случају, Борјана Кришто је могла стати иза Декларације једино да је имала сагласност Предсједништва. С обзиром на то да није, једнострани потези попут овог само додатно усложњавају односе у Бих.
"Ако узмемо у обзир да је Предсједништво то које води спољну политику у суштини би требало на том нивоу да се усаглашавају политике у вези с тим, то је до сада изостало, није се десило јер ми имамо јасне ставове тако да и ово што смо видјели у Дубровнику је у складу са свим оним што смо имали у претходне двије године а то је једнострано изношење ставова“, каже Бојан Шолаја из Центра за међународне студије.
У изношењу личног мишљења а не званичних ставова предњаче Денис Бећировић и Елмедин Конаковић. Бројни су примјери у којима су говорили у лично име, без икакве сагласности представника Републике Српске и самим тим наносили штету и ширили лажи на бројним адресама.
