Шмит у БиХ профитирао четири милиона марака

Према информацијама које је недавно објавио предсједник Републике Српске Милорад Додик, Шмитова плата у ОХР-у, а што овај њемачки политичар никада није демантовао, износи око 24.000 евра. Ако се томе додају и трошкови одвојеног живота и разна путовања, па чак и накнаде које добију готово сви међународни званичници који дођу на службовање у БиХ због загађеног ваздуха, мјесечна примања овог њемачког дипломате попну се на чак 41.000 евра, односно око пола милиона на годишњем нивоу. При томе овај новац, који Шмит сваког мјесеца добија на руке, није нигдје опорезован, ни у БиХ, али ни у Њемачкој.

Плаћенији од Мерца

Према оцјени појединих аналитичара, поред политичких директива са којима је Шмит дошао у БиХ, вјероватно је и позамашна плата један од разлога што он не жели тако олако да призна да је нелегалан, а поготово јер је плаћенији и од канцелара Фридриха Мерца, чија су мјесечна бруто примања око 30.000 евра. Његова плата је скоро четири пута већа од оне коју, рецимо, примају њемачки парламентарци.

Шмит као илегалац у БиХ зарађује више и од једног дијела чланова управних одбора и менаџера великих њемачких компанија чија се годишња примања крећу око 360.000 евра. На врху ове листе је генерални директор "Дојче бана" са годишњом платом од 900.000 евра. Слиједи га генерални директор Савезне штампарије са годишњом платом од 863.000 евра. Остали чланови Управног одбора "Дојче бана" и чланови Управног одбора државне развојне банке KfW зарађују између 555.400 и 687.600 евра годишње. Шмит се налази одмах иза њих.

Када су у питању новчана средства за финансирање ОХР-а, њих додјељују чланице Савјета за спровођење мира, а буџет ОХР-а за прошлу годину износио је 5,8 милиона евра. То значи да скоро 10 одсто овог новца оде само на Шмитову плату. Највећи дио овог новца за рад ОХР-а, иначе, обезбјеђују САД, око 25 одсто. Иако се очекивало да ће с доласком на власт Доналда Трампа у САД ти трошкови бити срезани, до тога још није дошло. Русија је, међутим, још 2022. године, а по доласку Кристијана Шмита у БиХ, престала са финансирањем и уплатама новца у буџет ОХР-а.

Иначе, сви досадашњи високи представници дебело су наплатили свој ангажман у БиХ. Карл Билт је за 18 мјесеци зарадио 450.000 евра, а приближно исти износ инкасирали су и Кристијан Шварц-Шилинг и Мирослав Лајчак. Карлос Вестендорп, који је дужност високог представника обављао од јуна 1997. до јула 1999, зарадио је укупно 625.000 евра, а Волфганг Петрич је за 32 мјесеца инкасирао 800.000 евра.

Од легалних високих представника највише је инкасирао Педи Ешдаун - укупно 1.100.000 евра. Није познато колико је новца зарадио Валентин Инцко, који је рекордер по радном стажу у БиХ - 12 година и пет мјесеци. При крају свог мандата он је одлучио да среже своју плату за четири петине, наводећи како она након тога износи 5.000 евра. То значи да је Инцко имао мјесечна примања око 25.000 евра. Преведено у ријеч бројки - он је за 77 мјесеци зарадио између 1,7 и 1,9 милиона евра, без других бенефиција. Сви они заједно, рачунајући и Шмита, током свог боравка у БиХ зарадили су више од осам милиона евра, односно 15,65 милиона марака. А резултати - нула! Ако је готово сваки десети евро из буџета ОХР-а ишао на плате, то значи да је ова Канцеларија у посљедњих 30 година међународне ктиторе коштала минимални око 160 милиона марака. Ради се о новцу који је бачен, односно узалудно потрошен, јер разни високи представници, па и они нелегални попут Шмита, били су успјешни само у креирању разних политичких криза и обесмишљавању међународног споразума који је довео до окончања рата на овим просторима. БиХ се ни за педаљ није одмакла од 1995.

Релаксација

На ово указује и експерт за међународно право Срђан Перишић. Како каже, ако је плата нешто чиме се вреднује нечији рад и, наравно, награђује, остаје питање чиме су то сви претходни високи представници заслужили толики новац, од Ешдауна, преко Петрича и Инцка, па и до нелегалног Кристијана Шмита, јер је на десетине милиона евра, колико је ОХР потрошио, било попут бацања у празни бунар.

- Који су најплаћенији послови? Па они најпрљавији, криминални. Он није никакав туриста, већ класични плаћеник. И он не добија плату, већ накнаду за обављене прљаве послове. Њемачка га је послала у БиХ са јасним директивама и задацима, да уништи Републику Српску. У тим његовим намјерама помаже му Уставни суд, али и Суд БиХ. Ово успостављено тројство неће одустати од намјере да се Дејтонски мировни споразум сруши, па самим тим и Република Српска. Наравно, у свему томе подршка им стиже како из Берлина, тако и Велике Британије. Али, околности у свијету се мијењају. Зато им се и жури да спроведу свој план у дјело - истакао је Перишић за "Глас Српске".

Сматра и да би затварање ОХР-а релаксирало многе ствари у БиХ, осигурало њену даљу будућност, јер би натјерало бошњачке политичаре да се окрену дијалогу и договору, а не животарење на међународном интервенционизму, који пуне три деценије БиХ држи у колонијалном положају.

- Нажалост, бошњачки политичари су марионете Брисела, Берлина и Лондона, остатака глобалног поретка, који је несумњиво на издисају. Они нису ништа друго до једна врста проточног бојлера за политике које се креирају у поменутим западним центрима моћи, у којима се дубока држава успјела одржати. Прихватили су да буду таоци. Та изумирућа елита, која као највећег непријатеља види оне који желе водити суверенистичку политику, жели се обрачинати са Републиком Српском, јер је она мала, али заборављају да она није без пријатеља. То смо, између осталог, могли видјети и приликом посљедње посјете предсједника Милорада Додика Москви. И ово је веома важно, да једна овако моћна држава стане иза Републике Српске и Дејтонског мировног споразума. Вјерујем да ће и Балкан, па самим тим и БиХ и улога ОХР-а, у једном тренутку постати теме преговора Вашингтона и Москве, као дио свеобухватне приче да се направи један праведнији свијет. На нама је само да будемо стрпљиви и мудри - поручио је Перишић.

Њемачко обезбјеђење

Какав је статус Кристијана Шмита у БиХ, легалан или нелегалан, говори и то што га у БиХ чувају припадници њемачких безбједносних служби, а не структуре Уједињених нација, како би то требало да изгледа када је неко кроз редовну и предвиђену процедуру именован на мјесто високог представника од Савјета безбједности.