Мазалица: Дигитални идентитет се не уређује кукњавом пред страним амбасадорима

Мазалица је подсјетио да је Народна скупштина Републике Српске усвојила модеран закон о електронској идентификацији и услугама повјерења, усклађен са еИДАС 2.0 регулативом Европске уније, јер желимо дигитализацију засновану на европским стандардима, владавини права и заштити права грађана.

"Проблем није дигитализација. Проблем је када поједине институције покушавају да под изговором дигиталне трансформације себи приписују надлежности које им законом нису дате", нагласио је Мазалица за Срну коментаришући изјаву Бадњевића пред члановима Управног одбора ПИК-а да постоји ризик да би процеси у Српској у вези са дигитализацијом могли да доведу до фрагментације "јединственог државног дигиталног простора".

Мазалица је појаснио да је управо Уставни суд БиХ у предмету У-1/25 јасно констатовао да је ИДДЕЕА надлежна за електронске сертификате и електронске потписе искључиво у вези са идентификационим документима.

Истовремено, додао је, Агенција за заштиту личних података и Суд БиХ утврдили су да не постоји законски основ за додјељивање електронског идентитета и квалификованог електронског потписа у облику који је ИДДЕЕА покушала успоставити, те да правни систем БиХ не познаје институт "удаљеног потписа" или "потписа у облаку".

Република Српска

Додик: Преваранти не граде системе нити државе - они их урушавају

"Посебно забрињава што се истовремено покушава створити утисак да је ИДДЕЕА носилац дигиталне трансформације цијеле БиХ, иако Закон о ИДДЕЕА такву надлежност нигдје не прописује. Законска улога ИДДЕЕА је техничка и оперативна подршка надлежним органима, а не преузимање њихових надлежности.

Господин Бадњевић често говори о значају дигиталног идентитета, што нико не спори. Али дигитални идентитет није политичка парола него правна категорија. Уређује се законом, а не кукњавом пред страним амбасадорима", истакао је Мазалица.

Још важније, навео је, еИДАС 2.0 не захтијева једну централну институцију нити један централни систем.

"Европска регулатива оставља државама могућност да успоставе једно или више надзорних тијела у складу са својим уставним уређењем. БиХ није централизована држава. Дејтонским споразумом успостављен је систем ограничених и изричито набројаних надлежности институција БиХ, док све остале надлежности припадају ентитетима.

Зато Република Српска има право да у оквиру својих уставних надлежности развија сопствене дигиталне сервисе, електронску управу и системе електронске идентификације, у складу са европским стандардима и уз пуну интероперабилност са другим системима", појаснио је Мазалица.

Он је поручио да Република Српска подржава дигитализацију, али не прихвата да дигитализација постане изговор за централизацију надлежности које никада нису пренесене институцијама БиХ, преноси Срна.