Швајцарски лист Велтвохе писао је о актуелној ситуацији у БиХ гдје је оптужио Нијемца Кристијана Шмита да користи квази диктаторску моћ да би елиминисао непожељне политичаре и упозоравају Берн каква их судбина чека ако пристану на сарадњу са ЕУ.
Велтвохе у уводу текста подсјећа да је Кристијан Шмит изабран од стране Управног одбора Савјета за спровођење Дејтонског споразума и да управља са широким овлашћењима, а да никада није био изабран од стране народа или потврђен од стране Савјета безбједности УН,
"Додик је 2023. године донио законе који су требали поништити одлуке Уставног суда БиХ и високог представника. То је било довољно да га осуди – на основу кривичног закона који је сам Шмит увео. Страни званичник измишља злочин и осигурава да демократски изабрани политичар буде кажњен. Додик је рекао за Велтвохе: „Како држава може бити суверена када је највиша сила странац? Како може да постоји демократија ако одлуке народно изабране владе може да поништи један човјек? Пресуда показује да Босна и Херцеговина није слободна држава, већ да је под контролом спољних сила док Запад критикује Русију због њеног утицаја у сусједним земљама, амбасадори Европске уније именовали су гувернера у БиХ. Човјек са квази диктаторским моћима који елиминише непожељне политичаре. То су двоструки стандарди у свом најчистијем облику. Европска унија редовно у продорном обиму наглашава колико се тешко бори за демократске вредности", пише Велт.
Они напомињу да се у БиХ ипак дешава супротно. Земља се своди на протекторат којим влада европска моћна елита која игнорише вољу народа, пише швајцарски лист.
"Пресуда је скандал. Шмитов ауторитет се доводи у питање, али чини се да суд слиједи његов примјер. Да ли је то заиста било независно, или је било неког утицаја у позадини? Суђење је било мутна ствар: готово да нема јавних доказа, тајни поступак. Очигледна је сумња у политички дослух. Додик је више пута критиковао тај процес – укључујући и у фебруару када је напао америчку организацију УСАИД, иако је раније радио са њом, али ко би му могао замјерити ако запад користи двоструке аршине? Дејтонским споразумом из 1995. окончан је рат у БиХ и успостављен јасан поредак: БиХ је остала као држава, али са широком аутономијом за два ентитета, Републику Српску и Федерацију Босне и Херцеговине. Али током година, све више и више одговорности се пребацује на Сарајево – супротно првобитном договору. Високи представник је некада био створен да надгледа мировни споразум, али је сада његов највећи непријатељ", пише Велт.
Аутор текста каже да су посљедице на политику фаталне и умјесто да обезбиједе мир и стабилност, изазивају отпор и подјеле.
"Додик је већ најавио да ће се постепено повлачити из државних институција и враћати се првобитном облику Дејтонског споразума. Он тражи право да бх. политику обликују три конститутивна народа у БиХ - муслимански Бошњаци, православни Срби и римокатолици Хрвати - а не њемачки бирократа. Уколико се то не деси, Република Српска би могла да оде у самосталну будућност. ЕУ, а посебно Савезна Република Њемачка, тврде да брани демократију. Али, у БиХ показују своје право лице. Својим колонијалним понашањем Шмит не промовише мир, већ га уништава. Њена свемоћ и самовоља разоткривају лицемерје Запада: док се ЕУ представља као бранилац суверенитета у Украјини, у БиХ смјењује демократски изабране политичаре и замјењује их нелегитимним званичницима. Случај Додик показује да се не ради о демократији, већ о диктатури. Таква ситуација, иако у другачијој форми, могла би да угрози и Швајцарску ако пристане на споразум о субординацији са ЕУ", пише Велт.
