Вијест о стању у БиХ дошла и до Јужне Америке: 'Желе да уклоне Додика'

"Предсједник Републике Српске Милорад Додик суочава се са забраном обављања функције и новчаном казном, али поручује да неће одустати и да је ријеч о политичким притисцима из Брисела и старе америчке администрације.

"Додика је смијенио Кристијан Шмит, страни званичник у Босни и Херцеговини са ванредним овлашћењима да поништава законе и уклања изабране функционере. Разлог је његово одбијање спровођења одлука Уставног суда и самог Шмита. Овај случај поново је отворио питање политичког система успостављеног Дејтонским споразумом, којим је створена Босна и Херцеговина са два ентитета – Федерацијом ФБиХ и Републиком Српском. Док је систем првобитно замишљен као равнотежа између народа, све више прераста у централизaцију власти у Сарајеву", пише derechadiario.com.ar.

Бонска овлашћења – трајни механизам контроле

Од 1997. године високи представник има такозвана Бонска овлашћења, која му дају могућност доношења закона и смјене изабраних функционера. Иако су првобитно представљена као привремена мјера, претворила су се у трајни инструмент спољне контроле.

Шмит, који је на функцију "именован" 2021. године без сагласности Савјета безбједности УН због противљења Русије и Кине, искористио је ова овлашћења против Додика након што је предсједник Српске потписао законе којима се ограничава утицај Сарајева на институције Републике Српске, наводи овај лист.

Пресуда и политички отпор

Суд је осудио Додика на годину дана затвора и шест година забране обављања јавних функција. Казна затвора касније је замијењена новчаном казном у износу од 18.660 евра, али забрана остаје на снази. Упркос томе, Додик је остао на функцији уз подршку Народне скупштине Републике Српске.

Његова порука је била јасна: „Предаја није опција.“ Додик је пресуду назвао „бесмислицом“ и оптужио Сарајево и западне силе да желе покорити Републику Српску.

Подршка Русије, Србије и Орбана

Док из Брисела траже његову смену, Додик добија подршку Русије, Србије и мађарског премијера Виктора Орбана. Посебно се истакао његов став према Израелу – након напада 7. октобра, Палата Републике у Бањалуци осветљена је бојама израелске заставе, за разлику од Сарајева које је пројекцијом подржало Палестинце.

Шири европски образац

Додиков случај није изолован. Европски лидери који се супротстављају Бриселу, попут Роберта Фица у Словачкој или Марин Ле Пен у Француској, све чешће се суочавају са правосудним и медијским притисцима.

БиХ тако постаје примјер политичког лабораторија у којем се одлуке међународних бирократа стављају изнад воље бирача. Умјесто демократије, шаље се порука да се избори могу поништити – ако резултати нису по мери Запада, наводи derechadiario.com.ar.