Зашто Уставни суд БиХ не одлучује о привременој мјери?

То што и у Сарајеву и у Бањалуци сви прејудицирају одлуку Уставног суда БиХ можда је реално, али је на граници скандала што је то званично направила Централна изборна комисија.

"Тиме се отворено може поставити питање ЦИК-у да ли ви прејудицирате одлуку Уставног суда БиХ, да ли ви већ унапријед знате да ће та одлука бити негативна. И, ако знате, како знате?", каже Марко Ромић, спољни члан Одбора за уставна питања у Народној скупштини Републике Српске

Уставни и законски оквир у смислу рокова још оставља могућност за пријевремене изборе у случају да Уставни суд експресно одбије захтјев за привремену мјеру, као и апелацију у меритуму, али поступање, или боље речено непоступање Уставног суда сугерише статирање у кукурузу док се нешто политички не распетља. Сходно, још није могуће без дилеме рећи да ли се са мастерпланом брисања Додика из политичког живота наставља пуним гасом или и преко међуентитетске линије, али и преко државне границе, има дилема у стратегији.

Јер правни тим Милорада Додика још је 7. августа поднио апелацију Уставном суду БиХ са захтјевом за одређивање привремене мјере. Хитно дјелује као еластичан појам, али у правној пракси се ријетко ко усуђује правити луд по овом питању. Уставни суд, међутим, већ мјесец дана није предузео ниједан корак осим што су се жалили на то да не могу да саставе ни мало вијеће. Бивши предсједник ЦИК-а разбија и ту мантру – већ се десило да сам предсједник Уставног суда одлучи о овим и оваквим хитним питањима.

"У прошлом изборном циклусу Српској демократској странци је Централна изборна комисија одбила пријаву за учешће на изборима и ту одлуку је Суд БиХ потврдио. То је било у складу са законом, а онда је ишла апелација са захтјевом за за привремену мјеру коју је Уставни суд одмах, готово исти дан, односно сама предсједница Уставног суда, тада Сеада Палаврић, не чекајући, не формирајући ни мало, ни велико, ни било какво вијеће донијела одлуку којом је усвојила захтјеве и донијела привремену мјеру и странка је овјерена за изборе", каже Бранко Петрић, бивши предсједник Централне изборе комисије БиХ.

Да се поступало по здравом разуму, имајући у виду да се расписују избори за питање које није окончано на свим домаћим судским инстанцама, Уставни суд је требало да одлучује најхитније – не само о захтјеву за привремену мјеру, него и о суштини апелације. И то не само по здравом разуму, него и по члану 25 Правила Уставног суда.

Да би поступала у сивој зони правила Централна изборна комисија је креирала упитан дискурс да је у сваком случају морала да распише изборе. Било би занимљиво чути како би комуницирали обавезу да их отпишу, уколико Уставни суд одложи примјену пресуде или је коначно и обустави. Али то су све, условно речено, лагани и уредни сценарији. Ствари се додатно усложњавају у случају да Уставни суд настави да купује вријеме до расписаних избора како би се они, у каквом год капацитету, заправо и десили. Ту се отвара питање шта ће се десити ако Уставни суд БиХ одлучи позитивно о Додиковој апелацији, односно стави ван снаге пресуду Суда БиХ и посљедично одузимање мандата, а све се то деси након проведених пријевремених избора.

"Долазимо у једну нову правну ситуацију коју нисмо, колико ми је познато, имали у нашој изборној и правној пракси и процедури. Оно једино што је могуће јесте да се или да се поново проведу нови избори, односно да ЦИК поништи своје раније рјешење о додјели мандата том предсједнику и да се распишу поново избори, односно да се врати мандат једином легалном изабраном предсједнику Додику", каже Милан Петковић, замјеник предсједавајућег Уставноправне комисије ПД ПС БиХ.

Серијал „закон и неред“ који грађани већ дуже вријеме једва могу да испрате лансирао је тезу да Милорад Додик мало поштује, па мало не поштује уставе, законе и институције Републике Српске и БиХ и сад је главни адут на који у усијаној атмосфери јако рачунају сарајевски функционери и политичари, па и дио опозиције у Републици Српској. С друге стране, Милорад Додик је и политичар и грађанин који као такав користи све расположиве механизме – политичке и правне - да заштити оно што сад већ личи као право грађана Републике Српске да одлучују о својим лидерима и својој будућности, ма колико у свему овом да има његове личне политичке коже. Његови савјетници наглашавају да чак и у тој и таквој борби није баш тачно да Додик с правног аспекта узима шта му се свиђа као са шведског стола.

"Правни тим предсједника је испоштовао све правне процедуре, поштовао првенствено кривични поступак, другостепени кривични поступак, поднио апелацију на правоснажну кривичну пресуду, правно се борио с том неуставном, дубоко неуставном одлуком ЦИК-а БиХ, и показао једну невјероватну правничку коректност, смиреност и поштовање. Предсједник Додик све вријеме даје наду Дејтонског БиХ да се извуче из овога и да настави мирно да коегзистира као заједница два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ", каже Марко Ромић, савјетник предсједника Републике Српске.

Додикова апелација Уставном суду свакако јесте покушај да се Додик сачува у Палати Републике, а посљедично спасе и институције Републике Српске, али Уставни суд БиХ заправо је једина шанса политичког естаблишмента који је осмислио, спаковао и дубоку заглибио у обрачун с Милорадом Додиком, да не доведу БиХ до тачке кључања која ће је отопити, ако не и потопити. Јасније речено, уколико постоји воља у Сарајеву, Бриселу и гдје год је већ осмишљена ова нимало забавна политичка игра, одлука Уставног суда да поништи пресуду Суда БиХ је једини начин да се цијела ситуација елегантно и без угрожавања правног угледа БиХ деескалира. Још јасније речено, а у вези с посљедњим најавама предсједника Републике и политички гледано, крњи састав врховне правосудне институције у БиХ у овој епизоди једини може да спаси не само углед БиХ, него и Босну као, условно речено, функционалну државу.