Акција или маркетиншки трик: Колико заиста уштедимо купујући производе на снижењу?

Ако производ који редовно купујемо кошта 10 КМ, а на акцији је седам КМ, рачуница је јасна – уштед‌јели смо три марке. Међутим, ако тај производ уопште нисмо намјеравали купити и узели смо га само зато што је снижен, нисмо уштед‌јели три КМ. Потрошили смо седам.

"Узми три, плати два"

Слично је с понудама "два + један гратис", "други производ 50 посто јефтинији"...

Такве акције могу бити исплативе ако производ редовно користимо. Али ако смо због попуста купили већу количину него што нам треба, трговац је заправо успио постићи да потрошимо више.

Зато је корисно прије куповине поставити једноставно питање: Да ли би ово купио да није на акцији?

Је ли стара цијена заиста била стара цијена?

Још важније питање јесте с које је цијене производ заправо снижен. Да проблем с привидним попустима није само теорија показују подаци Федералне управе за инспекцијске послове.

Током контрола поводом "црног петка" 2025. године прекршаји су утврђени код чак 96 посто контролисаних трговаца. Инспектори су, између осталог, евидентирали неправилности у истицању претходне и снижене цијене, али и привидне распродаје и привидна снижења.

Зато ни велика ознака "-30%" или "-50%" сама по себи није доказ да смо пронашли најбољу цијену.

Код скупљих производа најбоље је провјерити колико исти производ кошта код других трговаца. Телевизор "снижен" са 1.500 на 1.200 КМ није добра куповина ако га друга продавница редовно продаје за 1.150 КМ.

Исто вриједи за храну. Корисније је гледати цијену по килограму, литру или комаду него величину црвене етикете.

Акције заиста могу донијети уштеду, посебно код производа које бисмо свакако купили. Али попуст престаје бити уштеда оног тренутка када нас наведе да купимо нешто што нам није потребно.

Зато прије него што производ завршите у корпи вриједи запамтити једноставно правило: Највећи попуст није увијек најбоља куповина, а оно што не купите кошта вас тачно нула марака.

(Фактор)