Док за појединце санкције не представљају проблем, другима су оне живот промијениле из коријена. Америчке санкције ни криву ни дужну погодиле су и Драгану Дедић, новинарку наше медијске куће и то на породиљском одсуству.
Драгана је мајка два сина. Другог је на свијет донијела након борбе са високоризичном трудноћом.
- Пакао сам љепше замишљала, шта смо ми преживјели задњих годину дана. Дакле, моја високоризична трудноћа, порођај почетком шестог мјесеца, односно у 24. недјељи. Некоме та недјеља можда није важна, али када вам кажем да је та гестација, он је једини преживјели, онда схватите колике компликације то носи са собом, то је беба од 700 грама, 154 дана, сваки секунд је била борба за голи живот - каже Драгана Дедић.
Вјежбе на свака четири сата, отежано храњење, свакодневне контроле, одласци доктору, бројне здравствене установе, двоје дјеце са потешкоћама у развоју који захтијевају посебну бригу и његу... Већ тешку свакодневицу мајке двоје дјеце додатно су отежале америчке санкције.
- Информација да је санкционисана моја медијска кућа за мене је значило "шта ћу сада без осигурања". Неко паметан ће се наћи и рећи "шта, дијете може да се осигура преко оца", тачно, али ја лежим горе (оп. а. у болници) са тим дјететом. Ја остајем без свог редовног прихода које сам имала. Санкције значе гашење рачуна, гашење рачуна значи да нема плате, немате здравственог осигурања и то је за мене један нокаут - прича Драгана.
Америчке санкције које су и даље без основа и објашњења уведене Алтернативној телевизији али и другим субјектима у Републици Српској, највише осјећају обични радници.
Док америчке институције и даље тврде супротно, сва људска права су угрожена. Право на рад, слободу говора, а сада је упитно и право на лијечење.
Без обзира на тешку ситуацију, руководству групације, радници су приоритет.
- Моја медијска кућа, је одговорна прије свега. Ту раде људи добре душе, то се сигурно види на екрану, али ево, иза затворених врата ја могу да кажем да ми је руководство Алтернативне телевизије пружило максималну подршку, разумијевање, помоћ. Директор Срђан Кевац ме назвао прије мјесец дана и рекао "Драгана, немој нешто да ти треба, нека помоћ, да се ниси нама обратила, ово је твоја кућа". Шта се сада дешава, њима су руке везане и ја остајем без важног саборца у мојој животној борби - каже Драгана Дедић.
Драгану се бори читав живот. Као дијете погинулог борца сама је дошла у Бањалуку, гдје је завршила факултет и запослила се у струци.
Она је, нажалост, само једна од 800 радника који осјећају посљедице санкција, а сваки човјек има своју причу.
И док Америка ових дана слави свој најважнији празник, ми их питамо шта славе? Санкције које су увели за 800 радника? Одузимање плате, права на здравствено осигурање? Шта је и коме криво у овом случају, дијете рођено са 700 грама и које треба лијечење? За Америку изгледа не важе закони нити правни прописи, они знају само за један закон, у овом случају закон јачега.
