Кејси Дуган Благојевић је Американка која се у јануару 2023. удала за једног Алексу из Србије.
Прије него што су се вјенчали, она је више пута била у Београду и о свом искуству писала на блогу "That American Girl".
На Инстаграму је, међутим, почетком априла објавила да се њихова четворогодишња веза на даљину завршава.
"Нема више удаљености, готове су наше четири паклене године", написала је ова Американка.
Кејси је у међувремену добила мастер из креативног писања на Хантер колеџу, а Алекси је одобрена виза и он се званично преселио у Сједињене Државе крајем марта 2023. Сада живе у Њујорку као срећан млади брачни пар.
"Али да вам кажем истину… недостајаће ми. Не срцепарајуће збогом на аеродрому, не наша дуга временска раздвојеност – већ узбуђење путовања. Прије него што сам почела да се забављам са Алексом, никада нисам летјела авионом", рекла је.
Док се забављала с Алексом, говорила је да, када се удајеш за Србина, на неки начин се удајеш и за Србију. Предзнање о људима са ових простора потражила је у књизи Моме Капора “Водич кроз српски менталитет”, али с обзиром на то да се Београд много промијенио за посљедње три деценије, Кејси није могла да се сложи потпуно с Капором, па је о личном искуству писала на свом блогу.
Осим што је писала о промаји, пљескавици и веома компликованом српском језику, ова млада жена је стекла неколико корисних увида о навикама овдашњих жена на улицама Београда.
Кејси је примијетила да Српкиње воле да сједе у кафићима по два сата са једном кафом. Чудно јој је како немамо навику да наручимо кроасан, колач или сендвич уз пиће.
“Оговарају. Причају о томе шта носи, шта је ко рекао, зашто је то урадила и ко је излазио са тим типом? На неки начин је слично као у Њујорку. Сви површно знају некога ко познаје неког другог… скоро као средња школа”, пише између осталог Кејси у свом тексту.
Млада Американка каже да се не сјећа када су они у Њујорку водили такве разговоре и да је Њујорк кул баш зато што су сви такви какви јесу и не труде се да буду кул.
Код Српкиња јој фали и мало контроле. Каже да у Америци и кад сретнеш бившег, ипак проћаскаш необавезно, упркос непријатности, а дјевојке одавдје одмах показују незадовољство и не крију своје тренутно осјећање.
“Не свиђа ми се та дјевојка, па нећу да сједим тамо; Не свиђа ми се ова пјесма, па нећу да играм; Љут сам на своју дјевојку, па ћу се мрштити са овог стола”, наводи она као примјер.
Неко јој је рекао да су такве јер сви дуго живе са родитељима.
Она и њени пријатељи су навикли да живе сами већ од 18. године и чудно јој је што неко живи са родитељима у раним тридесетим.
Такође, још једна разлика коју је примијетила је у пријатељствима – Срби имају своје пријатеље од дјетињства и са њима се друже кроз цијели живот, док они у Америци, путујући по држави због факултета, стално упознају нове људе.
"Нема ничег лошег у томе, само културолошка разлика”, додаје Кејси.
Један од највећих шокова за њу је био дејтинг, који у Србији немају у том смислу на који је она навикла.
Кејси објашњава како у Америци можеш да идеш на више дејтова са једном особом или можеш на дејтове са више особа истовремено, и да то не значи апсолутно ништа.
То што идете на дејтове, не значи да сте у било каквој (оба)вези. Просто, дејтинг служи да се упознате, да видите како вам је кад сте заједно, па се то у неком тренутку, можда, озваничи и онда сте у вези. Ако ни једна ни друга страна не желе везу, онда су опције попут комбинације, пријатеља са повластицама или шеме за једно вече, сасвим нормална ствар.
“Колико сам схватила, Срби потпуно прескоче дејтинг. Ако се двоје људи свиђа једно другом, они одмах уђу у везу”, објашњава она.
Ова српска снајка каже да мушкарци у Америци много чешће прилазе женама и да неко може да ти затражи број телефона и у супермаркету.
Са својим другарицама је схватила да ће те момак у Србији гледати све вријеме, али да ће тешко прићи и питати за број телефона.
Кејси каже да се у Србији дјевојке облаче лијепо, али да је углавном у питању исти “женскасти” стил. Без осуде, пише о томе како Српкиње имају стила, али не експериментишу превише.
“Ако видите дјевојку са розе косом и великим чизмама у Београду, 99 одсто шансе је да је туриста", каже она.
Примијетила је велики број "Мајкл Корс“ и "Гес“ торби и да, што сте ближе центру, то више скупих комада и пластичне хирургије примјећујете.
Кејси је закључила да се шминка на лицу мијења како вече пада. Дјевојке преко дана имају маскару и руменило, али ноћу то буде много јачи мејк-ап.
Што се тиче његе лица, Кејси није у потпуности упозната са производима, али су је разочарали парфеми и штетне материје, чак и у огранским производима које је купила.
Такође, примијетила је да Српкиње воле препланули изглед и да не обраћају баш пажњу на СПФ и заштиту од сунца, за разлику од ње која има крему са заштитним фактором у свакој торби.
Када је обављала припреме за вјенчање, Кејси је више пута морала да објашњава женама, козметичаркама и пријатељицама како не жели да депилира своје руке, због чега су Српкиње остале затечене.
Кад је коса у питању, није јој баш јасно зашто Српкиње не носе украсе и ријетко коју дјевојку је сретала са рајфом или шналицом. Кејси каже да Српкиње више воле Кардашијан изглед, са зализаним реповима, потпуно равном косом и ниским пунђама.
Кејси каже да су Срби најљубазнији и најгостопримљивији народ. Одушевљена је тиме што се људи труде да ти помогну да нађеш улицу, да изабереш добро јело, да се осјећаш пријатно у њиховој земљи.
Свиђају јој се и породични односи, односно присност коју Срби гаје, а која се преноси и на пријатељства. Одушевљена је чињеницом да ће те српска породица угостити у свом дому, иако те не зна и да ћеш се осјећати пријатно у том друштву.
Она не жели да генерализује читав народ и јасно јој је да трачева и драме има свуда на свијету. Све што је изнијела је искључивно утисак заснован на сопственом искуству, разговорима са пријатељима и ситуацијама којима је свједочила.
