Здрава и ведрог духа бака Љубица закорачила је у 101 годину живота. На кућном прагу у дервентском селу Осиња многи су је питали како доживјети стоту.
Ево и одговора.
- Храним се нормално, али не бринем се пуно. Како буде нека буде. То је најважније. Ако се бринеш, то је најтежа болест. Све од стреса почиње - прича Љубица Гаврић.
Због тога бака и данас поручује – дјецо, само без стреса и прихватите се посла. Рад је створио човјека. А рада се Љубица не одриче ни у 101 години.
И све комшије и сви пролазници у Осињи знају да ће баку Љубицу врло често затећи у њеној башти поред куће. Бака иако је прешла стоту годину све послове у башти обавља сама.
Цијели живот Љубица се бави пољопривредом. Тако је са супругом отхранила четворо дјеце.
- На пољопривреди радила. Тежак посао био. Човјек умро, дјеца се удала, отишли, ја сам сама остала сама. Покретна сам,могу себе служити, понешто радим у башти код куће и тако - додаје Љубица.
Дјеца, унуци и праунуци Љубицу често посјећују. Предлагали су баки и да живи са њима, али она то не жели.
- Здрава сам и сада. 1923. годиште, знаш колико је година, али здрава сам. Ништа ме не боли, само старо. Ноге слабе, а ово ништа ме не боли. Здрава, никакве лијекове не трошим - наглашава Љубица.
Љубица је рођена у Осињи. Прича да је званично уписана 1.априла 1923. Била су то нека друга времена, па је сигурна да је година и много више.
