Чињеница: Четника је више у Хрватској него у Српској

У Српској живи педесетак породица са овим презименом, на подручју од Бањалуке до Новог Града, те у Рогатици и Новом Горажду. Кукавица има и међу Србима и међу Бошњацима.

Драматични скок у ријеку изазвао салву смијеха

Ово је само један детаљ у мозаику приче о необичним презименима у нашим крајевима.

Рецимо, ко би још повјеровао да Четника има много више у Хрватској, него у Републици Српској! А статистика свједочи да је тако. У Српској живе само двије породице са овим интригантним презименом, док у Хрватској, тачније у Далмацији, постоји читав клан Четника.

Чак се прича да је један Четник у Дргом свјетском рату отишао у партизане. Добро, можда је то мит, да не кажемо народна измишљотина, али оно што је сто посто тачно и у шта смо се и сами увјерили, јесте да је Саво Четник из мјеста Цетина био и општински одборник у Цивљанима у Хрватској, и то као једини Србин на листи ХДЗ.

Шампиони живописних презимена су, дефинитивно, Херцеговци. Предање каже да су они сами себе “нагрдили” и то само зато да би напакостили мрској Аустроугарској царевини.

Презимена се у Европи појављују већ у 12. вијеку, и то прво међу богатим племићима, како би се знало коме припада који породични посјед. У нашим крајевима, у доба Отомаснке империје, није било правих презимена, него се идентитет одређивао по имену оца, мјесту поријекла или породичном занату, на примјер: Лука Јованов Ковач или Енвер Кључанин.

Након анексије, услиједио је први попис становништва. Аустроугарски пописивачи су захтјевали да свако каже своје презиме. Херцеговци су говорили што им је прво падало на памет, спрдали се и шегачили, али је све то остало записано “у књигама”.

Популарна ријалити учесница потписала уговор: Радиће на платформи за одрасле

И тако су настали Јунци, Јаловице, Битанге, Трутине, Кољибабе, Загузи, Прдавци, Будалице, Шупљеглави, Кољиврати, Дерикучке, Кукољи, Викала, Рикала, Кењала… Нека од ових презимена су потомци промијенили, нека опстају и данас.

“Само у источној Херцеговини може се десити да начелник општине постане Лажетић, а његови замјеници Мутиловић и Дангубић, да полицијом командује Батинић, јавни ред контролише Реметић, а буџетом располаже Мањак.”

Овако је, у свом стилу, о презименима писао невесињски шаљивџија Милорад Чокорило.

Хроничари су забиљежили и детаљ са вјенчања у Херцеговини, када је матичар, наводно, упитао младожењу: “Да ли ти, Марко Рагуз, узимаш Мару Загуз?” Рекао је ДА и узео је.

Загуза више нема, али је Гузина је у Српској доста често презиме. Нема у Републици Српској ни Дрекова, Гузића и Шупака, као у комшинској Хрватској.

Погледајте како је Звезда примила гол у 39. секунди

У телефонском именику Републике Хрватске међу многобројним Хорватима, Бабићима и Ковачевићима, наћи ћете и три Курца. Не ради се о непристојној именици мушког рода, јер се ове породице презивају Курц.

Презиме је њемачког, односно аустријског поријекла, и има га и у Словенији. Курц на њемачком значи кратки, а ово презиме носи и аустријски политичар и бивши канцелар Себастијан Курц.

Кад је долазио у посјету БиХ, негово презиме је, очекивано, било повод за разне шале и смицалице.

Мало је познато да је прије неколико деценија презиме Курц било раширено и код нас, у подгрмечком крају, али данас оно не постоји. Породице Курц су промијениле презиме, вјероватно због "незгодних“ промјена по падежима.