У календару црвено слово, на улицама готово пустиња. Тако је у Теслићу. Додуше, до подне је и била гужва. Једни су обављали посљедње припреме да дочекају госте, а други су спремали поклоне јер се на Никољдан не иде празних руку.
"Идем код момка и његових родитеља, носим цвијеће и вино", "Требам данас обићи једно три-четири своја госта на славу. Мало је и напорно стићи, али ми увијек нађемо толико времена", "Празно је видиш и трговине су празне и све, примјети се то да нема народа у граду", "Честитам свима који славе да у здрављу и весељу прославе своју славу", кажу грађани.
А православни вјерници никољданско јутро започели су уз молитву у храмовима. Касније су сјели и за посну славску трпезу јер се Никољдан прославља у вријеме Божиног поста. Празнику су се највише обрадовала дјеца.
"Ја сам ставио двије чизмице и донио ми је нешто што пише да мене воли, дао ми је 50 марака", "Н: Хоћете ли гдје данас на славу? Наравно, наравно. Код ујака на славу", "Н: Јесте ли ви коме припремили пакетић? Унуку", "Дјеца очекују и дјеца се знају радовати, више нико".
Свети Никола био је чудотворац, заштитник помораца и сиромашних. Једна је од најчешћих слава међу Србима. Сматра се да пола Срба слави Никољдан док она друга половина иде на славу.
Своја доброчинства и милосрђе Свети Никола никада није радио јавно. Због тога је у народу остао обичај да се дјеци на овај празник у чизмицама тајно остављају поклони.
