Исповијест и причешће на самртничкој постељи имају важну улогу у православљу, јер омогућавају вјернику који је на измаку живота да се помири с Богом и очисти од гријехова прије него што пређе у вјечност.
Исповијест пружа духовно помирење и опроштај, док причешће омогућава вјернику да прими тијело и крв Христову, чиме се повезује с Богом и припрема за вјечни живот.
Ови сакраменти пружају мир души и омогућавају достојан сусрет с Богом прије него што наступи смрт.
Исповијест и причешће помажу и да се душа лакше раздвоји од тијела, али и да умирући човјек осјети олакшање пред одлазак пред Бога, као и да се достојно опрости од ближњих и овог свијета.
Уз посљедње покајање, вјерник се отвара Божијој љубави и саосјећању, тражећи опроштај и постизање помирења с оним што је учинио у животу, пише Религија.
Митрополит Тихон Шевкунов, кога још називају и „исповједним свештеником“ јер најчешће исповиједа људе пред смрт, причао је једном приликом о чему људи највише жале пред одлазак с овог свијета и шта сматрају својим највећим грешкама.
Занимљиво је да оно за чим већина људи јури у овоземаљском животу - новац, каријера, богатство - пред смрт постају небитни и остају далеко у сјенци ствари које се најчешће занемарују.
"Много пута сам исповиједао људе пред смрт. У својим исповијестима они никад не жале за тим што нису зарадили милион више, саградили раскошну кућу, што нису успјели у пословима… Људи у посљедњим сатима жале на првом мјесту за тим што нису могли да учине неко добро, да помогну, да подрже рођене, блиске, чак и случајне познанике. А друго што мучи пред смрт, готово све, јесте то што су мало пажње поклањали дјеци“, истакао је митрополит Тихон.
