Света Петка је изузетно поштована светитељка, коју Српска православна црква слави на дан 27. октобра. Многи се питају да ли на дан када вјерници обиљежавају празник Преподобне мати Параскеве треба постити.
Црквени календар прописује да се на овај дан мрси, али у неким дијеловима Србије се уврежио обичај да само жене посте и то шест дана уочи Свете Петке. Затим, седми дан, на празник велике светитељке, и оне мрсе.
Постоје породице које се традиционално држе исте трпезе годинама, не марећи за вјерске обичаје, али правила кажу да постоје мрсне и посне славе.
Славска трпеза је обавезно посна у вријеме четири велика поста: божићног, васкршњег, петровског и госпојинског. Исто тако, и када није вријеме поста, а слава пада у сриједу или петак, трпеза мора да буде посна.
Према вјеровању, на овај дан жене не мијесе хлеб, али припремају ручак на уобичајен начин. Ноћ уочи празника се читава породица моли за помоћ светитељки, а на празник жене не перу веш и не баве се ручним радовима.
Једно вјеровање се посебно односи на воду која се назива аџијазма и сматра се љековитом. У Београду се њен извор налази у Капели Свете Петке, у Доњем граду на Београдској тврђави.
Ова се вода поштује од давнина, а предање каже да је њу пронашао један витез и да се њоме излијечила краљева кћи. По њој је названа и црква Ружица која је подигнута уз извор.
Вјерује се да љековита вода извире и на извору Свете Петке у насељу Железник, недалеко од Београда, у манастиру Раковица код Београда, као и у мјесту Извор код Параћина.
Водом аџијазмом се сматра освећена богојављенска водица, она над којом је на самом крају некрштених дана обавељно освећење. У народу се вјерује да освећену богојављенску водицу треба чувати цијеле године и помало користити кад заболе очи, уши или зуби.
