Дан сјећања на жртве ''Олује'' и ''Бљеска''

Организатори обиљежавања су српска крајишка удружења из Чикага ''Прело'' и Сабор крајишких Срба.

Након парастоса, који ће служити Његово преосвештенство епископ костајнички Серафим, у сали Саборног храма у Чикагу биће одржана академија сјећања током које ће говорити преживјели, међу којима и ''дјеца из колона''.

О историјским аспектима етничког чишћења Срба из Хрватске говориће историчар Милан Гулић са Института за савремену историју из Београда.

Биће приказани документарни филмови "Петровачка цеста" из продукције Радио-телевизије Србије, и ''Ко дијели цивилне жртве'' продукције Вида ТВ Српског народног вијећа из Загреба.

Олуја Дара оставила је без струје 50.000 домова у Бретањи и Нормандији

Током комеморације биће приказана и изложба фотографија и докумената, а записана свједочења говориће глумци српских позоришта из Чикага.

У хрватској акцији ''Бљесак'' извршеној 1. и 2. маја 1995. године над Србима у Западној Славонији убијена су и нестала 283 лица, међу којима 40 одсто цивила, од којих 57 жена и 12 дјеце, а протјерано је 15.000 лица српске националности.

Хрватске оружане снаге су 1. маја 1995. године са 16.000 војника извршиле агресију, под кодним називом "Бљесак", на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајине, у вријеме када је ово подручје било под заштитом УН. У Западној Славонији тада је било 15.000 житеља и око 4.000 војника, које је УН препустио на милост и немилост агресору.

Злочиначка акција ''Олуја'' почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Бивши директор ''Астрономера'' жели тужити ''Колдплеј'' због виралног скандала: ''Осрамоћен сам''

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима ''Веритаса'', током ''Олује'' протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији су имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 1.236 цивила или 65 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године ''Олују'' оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида, преноси Срна.