Данас је празник посвећен породици: За здравље најмилијих испоштујте овај обичај

Свети Иполит био је надзорник тамница у Риму, рођен и васпитаван као незнабожац. Када је свети Лаверентије архиђакон бачен у тамницу, Иполиту је цар наредио да посебно обрати пажњу на њега. Иполит је тада својим очима видео како је свети Лаврентије поврато вид слијепом Лукилију, дугогодишњем тамничару, и како је исцјелио многе друге болеснике.

Након што је све то видио, повјеровао је у Христа и крстио се. Када га је Лаврентије крстио, Иполит је имао небеско привиђење и рекао је: "Видјех невине душе у великој радости (тј. на небесима)".

Послије тога одвео је Лаврентија у свој дом гдје му је крстио сву дјецу које је, са дадиљом Конкордијом, било деветнаест.

Свијет

Драма у Аустралији: Полиција моли људе да не прилазе

Када је Лаврентије био убијен за Христа, Иполит је ноћу узео тијело овог мученика и часно га сахранио. Међутим, то је некако дошло до ушију цара Декија, и трећи дан по смрти Лаврентијевој, Иполит је био ухваћен и изведен пред цара.

Пошто није хтио да се одрекне вјере, тучен је камењем по устима. Потом је цар наредио да га раздјену нагог и шибају, али Иполит му је на то, како прича каже, мирно поручио: "Ниси ме раздјенуо него си почео да ме одијеваш!" Тада су га протегли по земљи и ударали немилосрдно, а Иполит је само гласно изговарао: "Хришћанин сам!"

Међутим, најстрашније искушење тек је чекало овог светитеља. Цар је чуо да су се и сви чланови Иполитове породице крстили и наредио је да их доведу. Управо је стара дадиља била та које је пркосну цару рекла истину: "Ми више желимо с нашим господарем часно умријети у вјери Христовој него ли бешчасно с вама нечестивима живјети". Након тога, предање каже, она је била прво убијена, а онда и сви остали чланови Иполитове породице и то на његове очи. Најзад се Иполита везали за дивљег коња и вукли га тамо и овамо све док мученик душу своју није предао Богу.

Република Српска

Додик: Србија мора да буде очувана и стабилизована

Празник сваког дома

Због страшне смрти која је задесила овог хришћанина, али и цијелу његову породицу, данашњи празник сматра се празником сваког дома у коме влада мир и слога и у коме споне љубави повезују родитеље и њихову дјецу.

У старој Србији је постојао обичај који се понегдје и до данас одржао да породице данас заједно одлазе у цркву и пале свијеће у част Светог мученика Иполита. Сви би требало да се помоле за здравље и да остатак дана проведу заједно. Вјерује се да ће чланове те породице срећа пратити преко цијеле године.