Српска православна црква и њени вјерници 2. јануара обиљежавају празник посвећен Светом Игњатију Богоносцу. Ово је такође и прва крсна слава у години.
Према предању, Свети Игњатије је назван Богоносац јер је "стално у срцу и на уснама носио име Бога живога" и зато што га је као дијете Исус Христ држао у наручју.
У Новом Завјету је записано како је Господ Исус Христ рекао - "Ко се понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском". Према предању и вјеровању, сматра се да је Игњатије Богоносац био то дијете. Према светим списима, када је одрастао постао је ученик Светог Јована Богослова, а затим еписком у Антиохији. Први је увео антифонски начин појања у цркви, појање у двије пјевнице, гдје када се са једне стране заврши, на другој почиње. Свети Игњатије страдао је за вријеме цара Трајана јер није хтио да се одрекне своје вјере и увјерења. Цар је наредио да га баце у арену са лавовима.
За овај празник се везују разни обичаји и вјеровања, а један од њих је да је Свети Игњатије Богоносац Запштитник праведника и оних који страдају због својих убјеђења и зато што су различити од других. Постоји обичај у неким дијеловима Србије да се на овај празник праве колачи који се поклањају дјеци. Према предању, на данашњи дан се не раде тешки послови и ручни радови, као што је предење, ткање, шивење. Неке породице у Србији обиљежавају овај празник као славу, а Светог Игњатија Богоносца као заштитника њиховог дома.
