На данашњи дан прославља се милост према побожним и праведним родитељима светог Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су цијелог живота желели и Бога молили да им подари једно дијете, али и чудо зачећа Јовановог у престарелој Јелисаветиној утроби.

Право чудо – зачеће Јованово догодило се јер је с њим Бог имао нарочито велике намјере, наиме, да он буде пророк и Претеча Христу, Спаситељу свијета. Преко својих анђела Бог је објавио рођење Исака од бездетне Саре, и Самсона од бездетног Маноја и његове жене, и Јована Претече од бездетних, Захарије и Јелисавете. Преко анђела својих Бог је објављивао рођење оних, с којима је имао нарочите намере. Kако су се могла родити дјеца од старих родитеља?

– Ако је ко љубопитљив да то зна, нека не пита о томе ни људе, јер људи то не знају, ни природне законе, јер то је изнад природних закона, него нека обрати поглед свој на силу Свемогућега Бога, који је из ништа створио сав свијет, и који за стварање првога човјека, Адама, није потребовао никакве родитеље, ни старе ни младе.

Мјесто љубопитства одајмо хвалу Богу, који нам често јавља моћ и милост и мудрост Своју мимо природних закона, у које оковани ми бисмо, без нарочитих чудеса Божјих, пали у очајање и Богозаборав – пише у црквеном календару поводом овог празника.

Према предању, када је Јелисавета остала трудна, Захарије је занијемио. Kада се родио Претеча, од његовог оца Захарија је затражено да на плочици напише име дјтета и када је он написао синовљево име, истог часа је проговорио.

Kао млад Јован је отишао у пустињу гдје се хранио коријењем и дивљим медом. У проповедима је критиковао морално посрнуће својих савременика, позивајући их да се покају и врате животу по Божијим законима.

Он је крштавао људе у ријеци Јордан, говорећи им да их он крсти водом, а да за њим “иде онај који ће их крстити Духом Светим и огњем”.

Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод. Јеванђелист Лука пожелио је да пренесе тијело Јованово из Севастије, гдје је велики пророк и посјечен у Антиохију. Али успио је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до десетог вијека, па је послије пренесена у Цариград, одакле је и нестала у вријеме Турака.

Пратите нас и путем Вибера