У календару Српске православне цркве 8. мај је Марковдан, дан посвећен светом апостолу и јеванђелисти Марку.
Марковдан је слава, а датум је обиљежен подебљаном, црном бојом.
Свети апостол Марко, један од четворице јеванђелиста, први је мученик Александријске цркве. Марко је написао свето јеванђеље, које је и апостол Петар посвједочио као истинито. Посијао је сјеме хришћанства по Ливији, Амоникији и Пентапољу.
Из Пентапоља је отишао у Александрију и ту основао цркву, поставио епископе и учврстио хришћанство. Своје проповиједи је поткрепљивао многим чудесима и добрим дјелима.
Страдао је од незнабожаца који су га ухватили и уз силне погрде вукли по улицама Александрије. Сав изранављен и крвав доспио је у тамницу, гдје му се јавио анђео небески, а потом и Исус. Сутрадан су поново почели да га муче, али је он издахнуо и отишао душом у бољи свијет. Скончао је у мукама у Александрији 68. године, за вријеме цара Нерона, окрутног прогонитеља хришћана.
У народу се овај празник светкује увијек 8. маја као завјетина у многим насељима. Марковдан је такође и крсна слава многих српских породица.
По народном вјеровању, ако је на Ђурђеван неко дочекао дан у постељи или му је тог дана неко предао сан, што је значило да ће током цијеле године бити дремљив, а можда и болешљив – тај треба да одспава и на Марковдан, па ће се тако избавити од поспаности и болести.
У Лесковачкој Морави се сматрало да кукуруз треба окопавати од Марковдана, када је најбоље и купус расађивати – да би добро родио.
У Горњој Пчињи се Свети Марко прославља под називом Марко Градобија и ништа се није смјело радити да не би град побио сав род и љетину.
Данашњи дан, називајући га Мистровданом, нарочито су празновали ковачи вјерујући да би им мишеви изгризли мехове ако би тог дана радили.
Најновије
Најчитаније
12
56
12
45
12
42
12
40
12
30
Тренутно на програму