Српска православна црква данас обиљежава дан посвећен светој мученици Харитини и светом свештеномученику Дионисију.
Света мученица Харитина
Као сироче у дјетињству била је посвојена од некога угледног човјека и хришћанина Клаудија, који је васпитао као своју рођену кћерку. Харитина је била кротка, смјерна, послушна и ћутљива. Учила је божији закон дан и ноћ, и завјештала се да проживи вијек као дјевица, као права невјеста Христова. Но како је Харитина и друге обраћала вјери Христовој, за њу је чуо намјесник цара Диоклецијана, неки Дометијан, и послао војнике, па су је узели од њеног поочима и извели пред суд. Судија је упитао: „истина ли је, дјевојко, да си хришћанка, и да и друге обмањујеш приводећи их тој нечестивој вјери?“.Харитина је одговорила храбро: „истина је, да сам хришћанка, а лаж је, да друге обмањујем, него заблудјеле изводим на пут истине приводећи их Христу мојему“.
Зли судија је наредио па су јој косу ошишали и жар на главу посули. Но Божјом силом дјевица је била сачувана. Бацили су је у море, али је Бог избавио из мора. Везали су је за точак и почели да окрећу, али анђео Божји заустави точак и Харитина остаде неповријеђена. Тада је пакосни судија послао неке развратне младиће, да је оскврне. Страхујући од бешчашћа света Харитина помолила се Богу, да јој прими душу прије него би они развратници оскврнили њено тијело дјевојачко. И док се клечећи молила Богу, изађе душа из ње и пресели се у бесмртно царство Христово.
Тропар (глас 4): Овчица Твоја Исусе, Харитина, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живјела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.“ Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.
Сматра се заштитницом смјерних и невиних дјевојака. Вјерује се да ће управо света Харитина помоћи свима који данас западну у невоље. Довољно је да само искрено замоле и духовна помоћ ће стићи.
Свештеномученик Дионисије епископ Александријски
Рођен у Александрији од знаменитих незнабожачких родитеља и васпитан на грчкој философији, по том и код Оригена. Као младић прочитао је посланице апостола Павла, поверовао у Христа. Крстио га је Димитрије, тадашњи епископ у Александрији. 247. год. постао је епископ у истом том граду и послужио Богу и народу Божјем као прави пастир, и то под врло мучним околностима.
Споља црква је била гоњена од незнабожаца, а унутра раздирана од јеретика. При том се појавила и куга, која је сатирала људе кроз неколико година. Три године проживио је ван Александрије, склоњен вјерним, да не би прије времена погинуо. За те три године он је писао многе посланице и друге саставе пастви својој, поучавајући је и храбрећи у држању православља. Међу његовим списима налазе се и неколики канони, које је црква прихватила. Исто тако и његово писмо против Новацијана сматра се канонским писмом.
Управљао је црквом 17 година и упокојио се 265. године.
(Телеграф)
