Данас славимо Светог мученика Евдокима

Светац због чијих су лијековитих мошти непокретни у трену проходавали

Српска православна црква и њени вјерници данас славе Светог праведника Евдокима. Он је био родом из Кападокије и потекао је од побожних родитеља - Василија и Евдокије. За вријеме цара Теофила, служио је у војсци, и водио врлински живот, држећи се строго свих заповести Божјих, поста, уздржавања, молитви, марљиво читајући и изучавајући божанствене књиге.

Кроз живот је много помагао убогима сиротама и удовицама, црквама и манастирима. Једноставно, свима је безрезервно показивао самилост и доброту. Себе је чувао од лажи, глупости, клевета, а интересантно је рећи да никада није хтио разговарати са женама, нити гледати у њих, чак није допуштао да жене долазе к њему, осим мајци својој.

И док по неким изворима нема прецизног потатка о тачној старосној доби у којој је био кад је преминуо, дотле други иувори кажу да су у питању "Исусове 33". Било како било, извјесно је да није дочекао старост, али се сматрало да је савршенством свог врлинског живота превазишао многе старце.

Постоје свједочења на који начин се упокојио овај праведник, од оних који су тада били поред њега. Наиме, када се он, лежећи на болесничкој постељи, приближио ка смртноме часу, он је позвао блиске људе и заклео их да када испусти душу, не гледају тијело његово, нити га умивају, нити га опремају. Желио је само да га сахране у одјелу и обући који ус већ били на њему. Потом је наредио да сви изађу из собе и затворе врата, он стаде узносити Богу молитву, коју неки чуше кроз врата.

Откривено зашто ће се Путин и Трамп састати баш у војној бази на сјеверу Аљаске

Молио се да нико не сазна какав је био његов крај, баш као ни права истина о његовом животу није била позната такорећи никоме. Захваливши се Богу за све, он је напослетку изговорио: "У руке Твоје, Господе, предајем дух свој". Душа му тад напусти тијело које би сахрањено како је и заповједио.

Што се тиче вјеровања у његове моћи, о томе се чуло на све стране. Долазили су му болесни од свакојаких болести. Једни су се помазивали јелејем из кандила, а други су узимали земљу са гроба и стављали је на болесна мјеста. Прича се да су моментално били исцељени.

Звезда надомак Лиге шампиона!

Свети Евдоким је, по предању, помогао и једној очајној мајци која је донела своје дијете, коме руке бијаху одузете. И чим је његовове, практично непокретне руке помазала јелејем из светитељева кандила, тог часа се исцелише. Дијете тад поче поново владати рукама својим.

Његове су мошти заправо биле "љековите". Једно је дијете након додира са њима од непокретног устало и било здраво. Након 18 месеци његова мајка отвори сандук и нађе тијело његово као живо, без икаква знака трулења. Прича се да се од тела свеца ширио диван мирис.

Моштису му касније пренијете у Цариград, и сахрањене у новој цркви Св. Богородице, коју постројише родитељи овога праведнога Евдокима.