Српска православна црква и вјерници данас славе празник посвећен Светом Григорију Богослову, цариградском архиепископу из 4. вијека и једном од најученијих хришћанских светитеља.
Свети Григорије Богослов је још прије него што се крстио и посветио живот цркви важио за ученог и мудрог човјека. Учио је у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником.
Свети Григорије важи за једног од најученијих хришћанских светитеља. Саставио је многобројна дјела, од којих су му најславнија она из Богословља (због чега је и назван Богословом). Током свог архиепископовања у Цариграду доста је писао против јеретика, а прославило га је дјело Бесједе о Светој Тројици.
Након што се повукао са функције архиепископа, Свети Григорије је напустио Цариград и остатак живота провео повучен, у молитви и писању књига које се и данас проучавају.
Иако је цијелог живота био слабог здравља, ипак је доживио дубоку старост и умро у 80. години живота. Мошти су му пренесене у Рим, док му се глава налази у Успенском сабору у Москви.
Заштитник мудрих и учених људи
Како је ријеч о једном од најученијих хришћанских светитеља, у неким крајевима Србије Свети Григорије Богослов данас важи за заштитника мудрих и учених људи.
Стари кажу да ђаци који имају проблем са савладавањем неког градива на данашњи дан треба пажљиво да прочитају лекције које их муче и да се након тога помоле Светом Григорију.
