Док су за протјеране и убијене српске жртве са простора Гостовића служени помен и парастос у Модричи, исти дан на њиховим огњиштима славио се тзв. "Дан ослобођења Гостовића". Ни овај пут није прошло без ратних застава тзв. Армије БиХ.
Годишњица је обиљежена уз ратне заставе са љиљанима али и велику заставу тзв. Армије БиХ уз коју су овај пут славила и дјеца. Из Гостовића је 1992. протјерано око 3.000 Срба. А управо у том мјесту био је и логор муџахедина за чије злочине нико није одговарао.
"У мјесту гдје су Срби у тоталитету прогнани, гдје су вршене масовне егзекуције српских заробљеника у кампу Гостовић, ми имамо такве поруке", каже Виктор Нуждић, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Иако је срамно, овакво нешто не дешава се први пут. Из Републике Српске јасна порука – доказано је да Бошњаци због почињених злочина над Србима немају ни срама, а ни казне.
"Нажалост, такве поруке су и поруке мржње, које смо јуче видјели, поруке које додатно понижавају породице страдалих, све оне који су били логораши, све оне који су били затворени, и мислим да би управо ти организатори који су злоупотребљавали ту дјецу, или који су учили ту дјецу да на тај начин поступају, требали бити кажњени", каже Милорад Којић, посланик у ПД ПС БиХ.
"Код нас ће се новорођенчад оптуживати за ратне злочине док ће се стално приказивати снимци како Атиф Дудаковић говори да ове заробљенике треба стријељати, а овај се шепури на слободи. Они који буду осуђени за ратне злочине са овим правосудним поступком ће бити склањани у Турску и у друге земље, а мјеста гдје су Срби убијени ће обиљежавати тако што ће нека дјеца да славе те злочине", истиче Ненад Стевандић, предсједник НСРС.
О судбини заробљених српских бораца и цивила у камповима муџахедина довољно говори чињеница да су тијела пронађена обезглављена. У нападу 4. децембра 1992. године у Гостовићу и српским мјестима у Жепчу није остао ниједан Србин.
