Данима се лијечи у овој установи. Њена породица за Досије тврди да је заточену нико није држао. Кажу сама је тако одлучила. Њен брат пристао је да стане пред нашу камеру, али ипак се предомислио. Међутим, открио је шта се дешавало у њихова четири зида.

Жена у породичној кући живи са два брата и мајком. Живот је није мазио. Иако је била добар ђак, кажу, није успјела да заврши школу. Додатно су је уздрмале и породичне трагедије, смрт оца, баке, стрица. Кретала се само око куће а посљедњих мјесеци, како нам је један од браће рекао, нарочито се повукла у себе. Предлагали су јој да иде доктору али тврде да није хтјела. Тако је било све до тренутка док није у потпуности остала без снаге и пала. Тада су позвали Хитну помоћ. Успјели су да је спасу, али у посљедњем часу. Породица за Досије тврди, нису пратили шта се о њиховој сестри и њима пише у медијима, јер истину знају. За ови породицу и комшије имају само ријечи хвале. Али мимо камера.

Комшије имају само ријечи хвале

Комшије у селу причају да је ово домаћинска породица. Кажу, боре се и раде. Свашта се у медијима о њима писало а ништа од тога, кажу, није истина. Оно што је најгоре, нико у село није дошао ни да провјери шта се овдје стварно дешавало. 

Шта се стварно дешавало распитала се наша екипа. Жена је спасена у задњи моменат. Низбјежно је питање зашто породица није реаговала прије и затражила помоћ јер је за то итекако било потребе. Њено стање, кажу на УКЦ-у, још увијек је неизвјесно. Са стравичним ранама на тијелу, лошег, запуштеног здравственог стања али и физичког изгледа у несвјесном стању на Ургентни центар довезена је 11. сепетмбра.

„По пријему то је била пацијентица изразито лошег општег стања са поремећеним виталним параметрима, животно угрожена, са јасним знаковима хигијенске и опште запуштености са великим дефектима и ранама на кожи до кости, потхрањена, у једном заиста тешком општем стању примљена код нас одмах у реанимацију“, изјавила је за Досије Славица Зељковић, начелник Ургентног центра.

Њено стање се свакодневно прати

Тим љекара одмах је формиран. Они брину о њој и свакодневно прате њено стање. По томе колико их има јасно је колико је овај случај тежак. Ово је прича Славица Зељковић за "Досије" један од најекстремнијих случајева које су икада имали. Г.К. је захвалан пацијент и терапије не одбија. Њене ране свакодневно превијају. А има их. Њено стање за нијансу је боље, али далеко од доброг.

„Она је специфичан случај по свему и одлука је била да она остане да се лијечи у Ургентном центру зато што ту ради мултидисциплинарни тим љекара а у Ургентном центру су иначе укључене све дисциплине љекара који раде у Клиничком центру. Одмах по пријему су у њено лијечење и збрињавање укључени сви љекари, љекари различитих хируршких дисциплина, интернистичких, инфектолози, физијатри, нутриционисти. Међу њима бих нарочито издвојила Мају Слијепчевић, докторицу са пластичне хирургије која свакодневно превија њене ране и брине се о томе. Тренутно је то боље него што је било али још увијек далеко од задовољавајућег“, истакла је Зељковићева.

Њено стање је још увијек критично

Специфичан, тежак и страшан је овај случај по много чему. Никада раније није лијечена. Нема лична документа. Готово да не постоји.

„Оно што је посебно за ту пацијентицу, она је млађе животне доби, 1980. годиште. Није имала личну карту, здравствено осигурање, није нигдје регистрована као пацијент. Није никада лијечена до тада и у низу тешких пацијената, социјалних случајева, пацијената различитие патологије можда је ово један од најекстремнијих случајева које смо имали. Одмах смо консултовали Центар за социјални рад и покренули и ту активност и ми њу свакодневно збрињавамо. Њено стање је још увијек тешко, критично и исход је неизвјестан“, истакла је докторица.

У цијели случај укључила се и полиција. Све су пријавили љекари. Одмах су предузете и све неопходне мјере. Обавијештен је Центар за социјални рад у Лакташима а извјештај о предузетим мјерама и радњама достављен Окружном јавном тужилаштву.

„Полицијски службеници Полицијске станице Лакташи педузели су све неопходне мјере и радње из своје надлежности у вези са пријавом да је 12.09.2023. године на Универзитетски – клинички центар Републике Српске примљен пацијент којем су од стране медицинског особља констатоване повреде по тијелу које су дијагностификоване као декубитус или повреде настале од лежања или пасивног кретања. О свим сазнањима до којих се дошло у вези са наведеном пријавом обавијештен је Центар за социјални рад Лакташи, а Окружном јавном тужилаштву Бањалука достављен је Извјештај о предузетим мјерама и радњама“, навели су из Полицијске управе Бањалука.

Тужилаштво чека медицинску документацију

Тужилаштво чека на медицинску документацију. Узрок повреда знаће се, кажу тек тада. Више информација не могу дати.

„У наредном периоду овом Тужилаштву биће достављена медицинска документација која ће бити предмет медицинског вјештачења, како би се утврдило шта је узрок повреда на тијелу горе поменутог женског лица. С обзиром да се предмет налази у раду, више информација у овом тренутку не можемо саопштити“, кажу у Окружном јавном тужилаштвз Бањалука.

Након љекара и полиције за овај случај први пут је чуо и Центар за социјални рад у Лакташима. Изненађени, за стање у коме се жена налазила кажу нису знали. Породица им се никада није ни обраћала за помоћ. Сазнања, прича, директор Сузана Ћелић нису имали ни од комшија који живе у њиховој околини. Задужења која су добили, одмах су испунили.

„Сазнања о случају смо добили од Универзитетског клиничког центра Бањалука 14.9.2023. и тада смо предузели све мјере и радње из области нашег дјеловања у циљу пружања подршке радницима на клиничком центру. Наша задужења су била прво да ријешимо лична документа, прије тога јединствен матични број и здравствено осигурање и све те активности су приведене крају. Обезбиједили смо све што је Клинички центар од нас захтијевао у смислу подршке лијекова и остале медицинске опреме која је требала“, рекла је Сузана Ћелић, директор Јавне установе „Центар за социјални рад Лакташи“.

Да су за све ово знали одмах би реаговали тврде у Центру за социјални рад. У овај случај биће укључени колико год буде потребно. Обећавају да подршка неће изостати.

 „Ми ћемо свакако бити активно укључени у свим осталим радњама према препоруци љекара са Клиничког центра и сходно њиховој препоруци ћемо пружати остале облике бриге уколико то буде потреба за смјештај за неку другу установу ми ћемо наравно то да обезбиједимо. Ми са полицијом имамо веома добру сарадњу и они су активно укључени у овај случај и предузели су они све што је било у њиховој надлежности. Такође имамо сарадњу са представницима мјесних заједница али о овом случају ни они нису имали информације“, каже Ћелићева.

Не зна се ко је крив

Овакви случајеви не смију се дешавати. Јасно је свима. Ипак питање ко је крив, остаје у ваздуху. Љекари кажу нагледали су се свега и свачега али овај случај ће остати један од оних који се памти.

"Ми у Урентном центру, Клиничком центру сваки дан виђамо пацијенте старије животне доби, млађе животне доби са некаквим обољењима, болестима зависности и психичким проблемима која долазе у јако запуштеном стању зато што немају кога да брине о њима, немају чланове породице који то могу. Ово је стварно један од екстермнијих случајева али то је знак да ми имамо сви у својој непосредној близини, улици, згради, селу понеког за кога знамо да му треба наша помоћ. Апел грађанима ако знају да постоје таква лица болесна немоћна, стара да укажу на то, да обавијесте социјалне службе да затраже помоћ и од нас здравствених радника јер некад то буде касно и ми се онда изненадимо како је неко умро, био неколико дана мртав у кући нико није знао. Имали смо тих сктремних случајева и у нашем граду нажалост и апел ево један на све грађане да сви мало више поведемо бригу о таквим лицима“, апелује докторица Зељковић.

Не зна се колико још има оваквих случајева

Да ли и колико има још оваквих случајева немогуће је знати. Немогуће је и да не примјећујемо да је некоме потребна помоћ. Рекло би се да је немогуће и да неко у 21. вијеку нема лична документа и да су му угрожена основна људска права. А очигледно да постоје и да могуће да смо слијепи за њих. Због надљудских напора љекара са УКЦ-а за јунакињу наше приче није касно. Боре се за њен живот, али и даље је упитно са каквим ће посљедицама изаћи из свега. За неке друге, можда је касно.

Пратите нас и путем Вибера